Комерцијализација је неминовна

Година 2005. Прва београдска Ноћ музеја – један град, пет локација, 20.000 посетилаца. Година 2006. Прва национална Ноћ музеја – девет градова, 100 локација, 320.000 посетилаца. Година 2010. Четврта национална Ноћ музеја – 48 градова, преко 150 локација, 450.000 посетилаца. Овог 14. маја у плану је чак 60 градова. Тачан број локација још се не зна. Број посетилаца? Остаје да се види!

Не чуди, стога, што је Уметничко-продукцијска група „Ноћ музеја”, са Аном Јовановић и Младеном Петровићем на челу, као оснивачима, добила ове године Награду града Београда. За изузетан допринос у реализацији догађаја од значаја за наш град.

Свака награда, поред тога што је признање, јесте и подстрек, каже на почетку разговора Ана Јовановић, која се у међупростору између бројних састанака у вези са овогодишњом манифестацијом састала и са нама.

– Ове године нудимо заиста најбогатији програм до сада, обиље занимљивости, нових градова, нових локација. Пошле године имали смо венчање кустоскиње у Етнографском музеју па ће и овог пута сигурно бити неко изненађење. Очекујемо рекордну посету, чиме бисмо потврдили да је награда отишла у праве руке – каже Јовановићева.

За ових седам година много тога се променило. Манифестација је порасла али се маневарски простор организатора смањио, јер је новца којим располажу за овакав захтеван догађај све мање. На питање када им је било теже, на почетку или данас, она одговара:

– Ако могу да поредим проблеме, мислим да су већи проблеми они које имамо сада. Генерални недостатак новца веома је ограничавајући, за културу се годинама јако мало издваја. На почетку је тешкоћа било много, али су то били „слатки проблеми”. Махом је кључни био популаризација саме Ноћи. Она је била нешто потпуно ново и у потпуности смо је сами продуцирали. Од 2006. године ствари су се промениле и добијали смо средства из два буџета – републичког и градског.

Међутим, ове године, како каже, око 300.000 динара, добијених од Републике, искоришћено је за организацију манифестације у Србији док је град Београд донео одлуку да средства усмери на институције понаособ. Уз то, драстично је умањен буџет који се алоцира на невладин сектор уопште, и то је највећи ударац. Решење је пронађено у спонзорствима, јер је сама манифестација атрактивна. Што, донекле, комерцијализује цео догађај. Наша саговорница, ипак, сматра, да то самој манифестацији не штети.

– Комерцијализација је, због овога што се догодило ове године, постала неизбежна. Али, све док су програми добри и квалитетни, то неће донети штету самом догађају. Битно је шта се презентује публици и како ћемо ми, као организатори, то да избалансирамо, каже и додаје:

– Једино што, можда, може да угрози Ноћ музеја јесте то што се због свега наведеног повећава цена карте. У Новом Саду плаћаће се 300 а у Београду 350 динара. Свесни смо да то, уз тренутну финансијску ситуацију у земљи, која је катастрофална, није популарно, али се другачије није могло. И ове године, као и до сада, та карта важиће уједно и као карта за градски превоз, што је добро.

Ноћ музеја плаћа се и у већини европских земаља. Осим у Француској. Податак да је улазак у музеје, галерије и остале институције културе у овој земљи за време Ноћи музеја бесплатан лако је објаснити: комплетна организација подржана је од стране Министарства културе Француске, док је Европска асоцијација, која се бави овом манифестацијом и окупља све националне организације, потпуно у надлежности истог тела. Имају буџет, раде целе године, чак су им и канцеларије у самој згради Министарства у Паризу. Док се нешто слично не деси и овде, сматра Ана Јовановић, карте ће остати неизбежна реалност.

М. Димитријевић