Обамина диплома под лупом јавности

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Када је председник Барак Обама ванредно изашао пред репортере у Белој кући, и када су се укључиле тамо стално присутне камере великих ТВ мрежа, очекивало се да ће нацији образложити промене у свом ратном савету – нове људе на челу Пентагона и ЦИА – или изнети нешто ново о буџетским натезањима, ситуацији у економији, можда и о великом националном дугу. Уместо тога, председник је показао своју крштеницу.

„Да, ја сам у ствари рођен на Хавајима, 4 августа 1961, у болници Капиолани… Знам да ће увек бити оних који, шта год да им покажемо, неће престати да се баве овом темом… али немамо времена за овакве будалаштине: пред нама су велики проблеми који чекају да буду решени.”

После овога, Обама је имао сусрет са својим донаторима, којима је упутио сличну поруку. „Оно што се десило јутрос, то сам био ја и моје настојање да обе партије подсетим да оно што чинимо у политици није ријалити шоу, већ нешто веома озбиљно.”

Амерички председник је дакле повукао потез који би требало да коначно стави ад акта питање места његовог рођења, које је у оптицају још од 2004, када су се, после његовог избора за сенатора државе Илиноис, појавиле прве „теорије завере” о његовом пореклу.

Васкрсле су кад је 2008. постало очигледно да су његови изгледи да постане први „обојени” амерички председник, а заговорници нису одустали ни кад је његов штаб показао уобичајени извод из матичне књиге рођених са Хаваја, документ који признају сви судови и администрација. Онима који су Обамину легитимност оспоравали из политичких, идеолошких и пре свега расних разлога, потом је било сумњиво зашто није показан „оригинал”, такозвани дугачки формулар, који се иначе јавности у држави Хаваји не показује.

Сада, када је на лични председников захтев и то постало доступно, показало се да „рођенаши” – сви који су уверени да је Обама у ствари рођен у Кенији или Индонезији, свеједно – не верују својим очима. Сад им је сумњиво што је на тој крштеници као раса његовог оца, Барака Хусеина Обаме старијег, наведено „Африканац”. То је, кажу у првим реаговањима, политички коректно данас, али у оно време, пре 50 година, када битка за грађанску равноправност још није била добијена, писало се другачије „negro” („црнац”).

Личност најзаслужнија за васкрс „рођенаша”, Доналд Трамп, њујоршки тајкун са председничким амбицијама, честитао је самом себи одмах после догађаја у Белој кући. „Ја сам данас веома поносан зато што сам постигао нешто што досад није успео нико. Управо сам обавештен да је председник показао своју крштеницу, што је требало да учини још одавно.”

Говорећи у Њу Хемпширу, где председнички кандидати започињу свој предизборни политички маратон, Трамп није пропустио и да на крају дода да ће „експерти проучити” показани документ. Ваљда да се увере да није у питању фалсификат.

То значи да Обамин неуобичајени потез неће донети крај контроверзи око његове подобности нити ће питање крштенице, које је Доналду Трампу донело изненађујућу популарност – скинути с дневног реда. Између осталог и зато што, према најновијим анкетама телевизије Си-Би-Ес и „Њујорк тајмса”, сваки четврти Американац верује у причу да је он рођен у Кенији, а приврженик те теорије је практично сваки други гласач републиканаца.

За сваки случај, Трамп је извукао други адут. „Чуо сам да Обама није био добар студент на Осиденталу (колеџ у Лос Анђелесу, који је председник похађао 1979–1981), али је ипак доспео на Колумбију (чувени универзитет у Њујорку) и Харвард. Како је то успео ако није био добар студент?”

После крштенице, на реду је диплома. За „Њујорк тајмс”, који је овој теми посветио свој јучерашњи уводник, то је само нова потврда „политике параноје и нетолеранције” која је завладала Америком.

Дејвид Вигел, политички репортер интернет магазина „Слејт”, даје нешто ширу дијагнозу: „Америчка политика се ретко бави суштином, њој је много важније шта може да се каже да се подстакне база, да се излуде противници и да се привуче медијска пажња. То је отровни напитак, а има га у обиљу.”

Милан Мишић