Obamina diploma pod lupom javnosti

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Kada je predsednik Barak Obama vanredno izašao pred reportere u Beloj kući, i kada su se uključile tamo stalno prisutne kamere velikih TV mreža, očekivalo se da će naciji obrazložiti promene u svom ratnom savetu – nove ljude na čelu Pentagona i CIA – ili izneti nešto novo o budžetskim natezanjima, situaciji u ekonomiji, možda i o velikom nacionalnom dugu. Umesto toga, predsednik je pokazao svoju krštenicu.

„Da, ja sam u stvari rođen na Havajima, 4 avgusta 1961, u bolnici Kapiolani… Znam da će uvek biti onih koji, šta god da im pokažemo, neće prestati da se bave ovom temom… ali nemamo vremena za ovakve budalaštine: pred nama su veliki problemi koji čekaju da budu rešeni.”

Posle ovoga, Obama je imao susret sa svojim donatorima, kojima je uputio sličnu poruku. „Ono što se desilo jutros, to sam bio ja i moje nastojanje da obe partije podsetim da ono što činimo u politici nije rijaliti šou, već nešto veoma ozbiljno.”

Američki predsednik je dakle povukao potez koji bi trebalo da konačno stavi ad akta pitanje mesta njegovog rođenja, koje je u opticaju još od 2004, kada su se, posle njegovog izbora za senatora države Ilinois, pojavile prve „teorije zavere” o njegovom poreklu.

Vaskrsle su kad je 2008. postalo očigledno da su njegovi izgledi da postane prvi „obojeni” američki predsednik, a zagovornici nisu odustali ni kad je njegov štab pokazao uobičajeni izvod iz matične knjige rođenih sa Havaja, dokument koji priznaju svi sudovi i administracija. Onima koji su Obaminu legitimnost osporavali iz političkih, ideoloških i pre svega rasnih razloga, potom je bilo sumnjivo zašto nije pokazan „original”, takozvani dugački formular, koji se inače javnosti u državi Havaji ne pokazuje.

Sada, kada je na lični predsednikov zahtev i to postalo dostupno, pokazalo se da „rođenaši” – svi koji su uvereni da je Obama u stvari rođen u Keniji ili Indoneziji, svejedno – ne veruju svojim očima. Sad im je sumnjivo što je na toj krštenici kao rasa njegovog oca, Baraka Huseina Obame starijeg, navedeno „Afrikanac”. To je, kažu u prvim reagovanjima, politički korektno danas, ali u ono vreme, pre 50 godina, kada bitka za građansku ravnopravnost još nije bila dobijena, pisalo se drugačije „negro” („crnac”).

Ličnost najzaslužnija za vaskrs „rođenaša”, Donald Tramp, njujorški tajkun sa predsedničkim ambicijama, čestitao je samom sebi odmah posle događaja u Beloj kući. „Ja sam danas veoma ponosan zato što sam postigao nešto što dosad nije uspeo niko. Upravo sam obavešten da je predsednik pokazao svoju krštenicu, što je trebalo da učini još odavno.”

Govoreći u Nju Hempširu, gde predsednički kandidati započinju svoj predizborni politički maraton, Tramp nije propustio i da na kraju doda da će „eksperti proučiti” pokazani dokument. Valjda da se uvere da nije u pitanju falsifikat.

To znači da Obamin neuobičajeni potez neće doneti kraj kontroverzi oko njegove podobnosti niti će pitanje krštenice, koje je Donaldu Trampu donelo iznenađujuću popularnost – skinuti s dnevnog reda. Između ostalog i zato što, prema najnovijim anketama televizije Si-Bi-Es i „Njujork tajmsa”, svaki četvrti Amerikanac veruje u priču da je on rođen u Keniji, a privrženik te teorije je praktično svaki drugi glasač republikanaca.

Za svaki slučaj, Tramp je izvukao drugi adut. „Čuo sam da Obama nije bio dobar student na Osidentalu (koledž u Los Anđelesu, koji je predsednik pohađao 1979–1981), ali je ipak dospeo na Kolumbiju (čuveni univerzitet u Njujorku) i Harvard. Kako je to uspeo ako nije bio dobar student?”

Posle krštenice, na redu je diploma. Za „Njujork tajms”, koji je ovoj temi posvetio svoj jučerašnji uvodnik, to je samo nova potvrda „politike paranoje i netolerancije” koja je zavladala Amerikom.

Dejvid Vigel, politički reporter internet magazina „Slejt”, daje nešto širu dijagnozu: „Američka politika se retko bavi suštinom, njoj je mnogo važnije šta može da se kaže da se podstakne baza, da se izlude protivnici i da se privuče medijska pažnja. To je otrovni napitak, a ima ga u obilju.”

Milan Mišić