Узбуркали се духови

НОВИ САД – У четвртак у 15 часова на углу Дунавске улице у старом новосадском градском језгру, близу куће где је живео, биће откривен споменик Јаши Томићу (1856–1922), политичару, публицисти и писцу, у младости следбенику идеја Светозара Марковића, а потом неприкосновеном вођи војвођанске Радикалске странке.
Идеја за подизање споменика "најзначајнијој политичкој личности Срба у Војводини у 20. веку", баш са тим образложењем, донета је још 1936. године у тадашњој новосадској општини, али је реализацију омео Други светски рат. Иницијатива је обновљена 1993. године, 1994. је расписан конкурс са познатим српским вајаром Јованом Солдатовићем на челу, на којем је прво место освојило идејно решење данас почившег београдског вајара Александра Зарина.
Игор Мировић, председник Одбора за подизање споменика Јаши Томићу и директор Завода за изградњу града Новог Сада, каже да је Одбор уговорио извођење споменика у глини и његово ливење у бронзи, које је урађено у смедеревској ливници "Кузмин"... Све трошкове овог великог посла, у укупном износу од око 35.000 евра, није финансирала Скупштина града Новог Сада, већ спонзори.

Али, у Новом Саду су се протеклих дана узбуркали многи политички духови око чињенице – да ли је Јаша Томић уопште требало да добије споменик у граду са вишенационалним саставом, јер је реч о наводно "познатом националном демагогу и антисемити". У изношењу опречних мишљења, противници идеје последњих дана су Томића називали и "убицом", подсећајући на догађај од 4. јануара 1890. године када је, у политичким обрачунима који готово по свему подсећају на ове савремене, познати политичар убио свог политичког противника Мишу Димитријевића, вођу тадашње Либералне странке у Војводини и уредника листа "Браник".

– Дело Јаше Томића сам добро простудирао, посебно његово "Јеврејско питање" и друге текстове које је о јеврејству писао, и сматрам да је не само немогуће сврстати га у антисемите, већ ни у антијудаисте, а то је почетна фаза антисемитизма – каже академик Василије Крестић који је аутор предговора за сабрана дела Јаше Томића у издању куће "Прометеј". – Томић у својим текстовима не критикује Јевреје са становишта вере, већ говори о Јеврејима са становишта менталитета и понашања у економији, пре свега у разним облицима трговине, критикује их због зеленашења и због тога што је њихов финансијски капитал доминирао у листовима "Пестер Лојд" и у бечком "Ное фрае пресе", који су Томићу сметали јер је сматрао да хушкају Мађаре против Срба... Он, чак, изричито каже да јеврејско питање жели да посматра са интернационалистичког становишта и пише да никада не би желео да његов српски народ буде настројен антисемитски!

Академик Крестић истиче и да Томић "изричито није желео да се јеврејско питање решава на било какав бруталан начин, како су то желели неки антисемити".

– Он је био против било каквог насиља, тражио је да се легалним, законским путем, кроз поротне судове решавају та питања, али каже и да нема поверења у Јевреје и зато тражи да они не буду представљени у поротним судовима. Према Јеврејима је критичан због начина на који су стицали капитал, упропашћавајући његове суграђане и у том смислу Томић заиста нема похвале за њих. Али, ту се поставља питање – да ли је онда свака критика једног народа, у овом случају јеврејског – антисемитизам!? Ја мислим да није – каже академик Крестић који је, иначе, после свих готово невероватних овдашњих политичких расправа одбио да у четвртак открије споменик Томићу у Дунавској улици. То ће урадити градоначелница Новог Сада Маја Гојковић.

У међувремену, између Томићевог и нашег доба, било је и време када су у историографији, често неодговорно и ненаучно, изрицани многи судови, дабоме не само о Јаши Томићу и његовом делу којем је, према свему судећи, приписан антисемитизам. Слојеви историографских заблуда су, заправо, и довели до данашњих расправа о споменику Томићу. Али, баш као што је некада у Томићевом личном животу у политичку игру са његовим противницима ни крива ни дужна увучена његова жена Милица, рођена Милетић, чија је младалачка, девојачка љубавна писма објављивао либерал Миша Димитријевић у свом "Бранику", што је касније и платио животом, и данас политичке игре вуку конце око откривања споменика Јаши Томићу. Тада, пре 110 година, Јашу Томића је, због одбране части жене и брака од напада Мише Димитријевића, изашло да брани три хиљаде највиђенијих новосадских дама! Тражиле су да буде амнестиран. Да ли ће Новосађани у нашем времену амнестирати од даљих, ненаучних и политикантских напада један споменик, остаје да се види у четвртак.