Држава и Врањанци – као Јапанци

Куршумлија – Прича о куршумлијском Шумско-индустријском комбинату „Копаоник” је веома поучна. Некадашњи гигант, био је приватизацијом готово потпуно уништен: за неколико година све је запуштено, производња угашена, на стотине радника остало је без посла и плата. Али, он је и најбољи пример шта се све може кад се хоће. У то се уверио и репортер „Политике”.

На више од три километра дуж обала реке Бањске, где су распоређене фабрике комбината – све је уређено као у најлепшем граду: зграде окречених фасада, улице асфалтиране, зеленило и цвећњаци обновљени, поново се види пара и чује шум машина. Тако је и у погонима куда нас је повела млада Јована Несторовић, портпарол комбината.

– Дванаест дана и ноћи ми смо провели на протестима са радницима, блокирајући магистрални пут и ложећи ватре – казује Дејан Милошевић, тадашњи и садашњи општински функционер. – Трчали смо од радника до владе и тражили само једно: да се обнови рад комбината.

На притисак, влада је спас нашла код стручњака врањског „Симпа”, чији је председник компаније Драган Томић рекао да се овај „болесник” може излечити. И послао је екипу од девет најбољих стручњака, на челу са потпредседником Љубомиром Илкићем. А влада је одрешила кесу.

– Најпре смо избацили више од 100 тона шута, кородираних цеви, хаварисаних и уништених машина. Током 2010. године уложили смо 15,6 милиона евра из Фонда за развој и тако извршили реконструкцију свих хала, део машина смо модернизовали, а купили смо и нове. Поставили смо два нова котла и уградили 14 километара паровода за грејање и производњу. Инсталирали смо компјутерски систем за праћење свих фаза процеса производње – наводи за „Политику” Љубомир Илкић, који је сада генерални директор новоосноване компаније „Симпо–ШИК”, на основу закупљених овдашњих производних погона на 20 година.

Тако је са фабрикама резане грађе, масива, паркета, шперплоча и лесонита оживео овај комбинат, а почео препород и саме Куршумлије. Сада је фабрика лесонита једна од најмодернијих у Европи. Она ће давати 44.000 тона сировог лесонита годишње, а са улагањем још 1,5 милиона евра почеће и производња оплемењеног лесонита. Управо је закључен уговор за извоз првих количина у вредности од пет милиона евра. Иначе, производи овог комбината већ се продају у Македонији, БиХ, Хрватској, Црној Гори, Турској, Италији, Немачкој... Остаје још да се обнове фабрике кухиња и ламината, па да ово постане модерни дрвни комбинат и надмаши некадашњи.

– „Симпо–ШИК” већ запошљава 522 радника. Овде смо затекли запослене са просеком старости око 50 година, а на руководећим местима били су и људи са средњом школом. Ми смо направили срећан спој искусних и младих, посебно високообразованих – каже за наш лист Мирослав Стевановић, директор општег сектора, један од стручњака из Врања, који вели да су и њега и остале Врањанце Куршумлијчани примили лепо, а сад кад су прорадили погони комбината, у њих гледају као у чаробњаке.

У Фабрици лесонита све је „под конац”. Ту затичемо и Милисава Тодоровића, висококвалификованог машинбравара, кога су Врањанци позвали да им помогне, иако је у пензији, јер познаје „у душу” све машине. Он вели да се подмладио кад је поново чуо брујање машина. Већ је почео да преноси знање младима.

Београђанин Милош Бабић директор је ове фабрике. Њему је тек тридесета. Само је некад пролазио кроз ове крајеве, а јавио се на конкурс, јер је, каже, жељан изазова: „Тако велика фирма као ’Симпо’ привлачи свакога, а мене посебно, јер сам дипломирани инжењер обраде дрвета. Наишао сам на вредне и добре људе. Ради се и боље него што сам очекивао.”

Младом Ненаду Живановићу, дипломираном електроинжењеру, долазак из Београда је, у ствари, повратак у завичај предака. Он се вратио у Малу Косаницу, на двадесетак километара одавде. Обновио је кућу деде Живојина па отуда и долази на посао где управља електричном аутоматиком.

Бранислав Проловић, директор Шумског газдинства „Топлица”, каже за наш лист да је овај крај богат шумама, али да су кризу у комбинату и они осетили. Сад су главни његови снабдевачи дрвном масом и имају пуну запосленост и радника и технике.

Весна Јаковљевић, председник општине, не крије задовољство што је обновљен рад комбината: „Надам се да ће се овим зауставити демографско умирање овога краја. Одавде се селило годишње и до 500 становника, јер није било изгледа да се запосле. Већ су без иједног човека села Дабиновац, Тачевац и Вукојевац, а и у многима су само старци. Ово је последњи моменат да се овде задржи бар део младих.”

Тако мисле и грађани Куршумлије. Мила Филиповић, каже да нема толико поверења у министре, колико у Драгана Томића и стручњаке из „Симпа”, са којима је сарађивала док је и сама радила у „Копаонику”. Студенти, браћа Александар и Милош Ђорђевићи, кажу да би радо остали у Куршумлији, где су рођени и они и њихови родитељи. Надају се да ће и за њих овде бити посла.

А у комбинату „Симпо–ШИК”, на улазу, постављене су фотографије које сведоче какав је јавашлук преброђен. Сад је и у магацину готових производа све уређено као у апотеци. Ред и рад – овде је, кажу, основно гесло. Све је ту, до ситница, на европском нивоу. Тако и репортер добија це-де са видео-записом, као и штампане податке о комбинату, о пређеном путу и о плановима за будућност.

Драган Борисављевић

-----------------------------------------------------------

Нема више загађивања река

Поред сређеног круга и свих хала комбината, велику пажњу поклањамо и заштити животне средине. Реновирали смо и пустили у рад модерне уређаје за пречишћавање отпадних вода, тако да оне више не загађују реке Бањску и Топлицу, што је деценијама овде био велики проблем – наглашава Мирослав Стевановић.

-----------------------------------------------------------

Живети од дрвета и умрети од њега

Директор ШГ „Топлица” каже нам да је управо погинуо њихов дрвосеча Слободан Тиосављевић. Овај планинац из села Сагоњева под Копаоником страдао је на другој планини – Радану. Посекао је до сада на хиљаде стабала букава и храстова, високих и до 30 метара и дебелих више од 120 центиметара, а убила га је сува грана, која се случајно одломила и пала му на главу. Оставио је петоро деце, које је подизао искључиво од сече шума.

-----------------------------------------------------------

Стално отворен конкурс за стручњаке

Ми смо се оријентисали на младе и стручне људе. Штета што више нема средњих школа за дрвно-прерађивачку струку, каква је некад постојала и овде у Куршумлији и чији су свршени ученици чинили већину радника у ШИК „Копаоник”. Код нас је за такве стручњаке стално отворен конкурс, као и за све оне који су дипломирали на технолошким факултетима из области прераде дрвета. Наравно, места код нас има и за шумарске техничаре и инжењере – каже Мирослав Стевановић, директор општег сектора „Симпо–ШИК” у Куршумлији.