Тата купио глобус да се оправда за Монтевидео

Дечака је недељама мучило питање на које никако није могао да нађе одговор. Зато је морао да се обрати за помоћ.

– Мама, зашто нас је тата оставио?

Мајка није ни покушала да одговори. Али, кад се тата коначно појавио на кућном прагу подсетила је сина:

– Милане, сад питај тату.

Др Михаило Андрејевић је имао одговоре на многа питања, чак и она која су изгледала нерешива. Рецимо, како да репрезентација Југославије оде на Прво светско првенство 1930. Уругвај је био предалеко, светска економска криза је дивљала, пара ниоткуда, а још су клубови из Хрватске одбили да дају играче, а и селектор из Загреба је поднео оставку. И не само да су „бели орлови”, као само једна од четири земље из Европе, отишли на крај света, него су осветлали образ – стигли су у полуфинале.

Али, како да свом трогодишњем сину објасни шта је то фудбал, колико треба броду да преплови океан, колико је далеко та Јужна Америка, е, за то ни он није имао спреман одговор. Међутим, није одустао.

– Мој отац је отишао у град да купи глобус како бих могао да схватим зашто је толико дуго био на путу. На жалост, вратио се празних руку. Није било ниједног, чак ни у књижари Геце Кона у Кнез-Михаиловој, – и дан-данас памти муке на које је ставио свог оца др Милан Андрејевић, интерниста-гастроентеролог. – На срећу, понудили су да му наруче из Загреба од Стјепана Куглија, који их је правио по материјалу из Немачке. Прихватио је и кад је глобус стигао показивао ми је где је Београд, а где Монтевидео, колико треба да се стигне и врати. Разуме се, све сам „схватио” и све је било у реду, јер је мој тата опет би с нама.

Др Милан Андрејевић је био међу званицама које су гледале прво приказивање филма „Монтевидео, Бог те видео”. Једна од главних улога је посвећена управо његовом оцу:

– Врло сам задовољан како је приказан. А и Војин Ћетковић који га глуми је леп човек.

О томе какав је био пулс Београда док се чекало на извештаје Боривоја Јовановића у „Политици” (једини лист из Југославије који је послао специјалног извештача у Монтевидео) др Милан Андрејевић не може ништа да каже:

– Био сам сувише мали да бих то запамтио. Али знам да смо се касније сви поносили тиме. Догађаји из Монтевидеа су били малтене као чувене битке из Првог светског рата. Ја нисам испитивао оца о томе, а он је и даље често био одсутан због – фудбала.

Поред таквог оца разуме се да је и син заволео фудбал и навијао, за кога би другог него за Београдски спорт клуб (БСК) у коме је његов тата био од оснивања 1911. Најпре као играч подмлатка, онда првотимац, а затим, све до гашења клуба 1945. као алфа и омега. И не само у њему него и у Југословенском ногометном савезу (ЈНС), како се до распада Југославије звала национална федерација, а потом, у доба окупације, Српског лоптачког савеза (СЛС).

– Отац ме је водио на утакмице, упознао ме са свим БСК-овцима, али нисам ни помишљао да будем фудбалер. Мангупи из комшилука су задиркивали мог оца: „Андрејка, овај твој мали није за играча. Можда једино за бека”. Био сам буцко, а и да нисам не бих се посветио фудбалу, јер би ме пратила сенка мог оца.

Др Милан Андрејевић и дан-данас прати фудбал. Када је БСК нестао определио се за Црвену звезду, па је гледао и њен недавни меч с Партизаном.

Иван Цветковић

-----------------------------------------------------------

На коленима сам молио Британце, а ви...

Од некадашњег фудбалера Војина Божовића, који му се обратио за помоћ као лекару, др Милан Андрејевић је чуо занимљиву причу о свом оцу. БСК је као гост Хартса у Единбургу после првих 45 минута губио с 4:0! Др Михаило Андрејевић је љут као рис ушао у свлачионицу:

– Ја на коленима убеђујем Британце да умете да играте, да ће публика да види добар тим, а ви...

Сипа он муње и громове на играче, који ћуте као заливени, док неко од њих не промуца:

– Докторе, немојте нас...

Андрејка стане као скамењен, а онда уследи објашњење:

– Ми нисмо криви. Ми смо резерве.

Ипак, његова вакела је вредела. БСК је поправио утисак у другом полувремену, дао два гола, а није примио ниједан и др Михаило Андрејевић је могао мирне савести да стане пред Британце.