Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Партнерство за мир без Младића?

БРИСЕЛ – НАТО расправља о могућности да Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина буду што пре примљене у Партнерство за мир, изјавио је портпарол генералног секретара алијансе Џејмс Апатурај. "Пуна сарадња с Хашким трибуналом остаје услов и главна препрека чланству Србије у Партнерству за мир, али све земље НАТО-а желе да Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина што пре постану чланови", изјавио је Апатурај. "У току је расправа у НАТО-у о начину остварења те жеље, али се мора нагласити да је решење за проблем, ипак, у рукама Београда", додао је портпарол генералног секретара Јапа де Хоп Схефера.

Извори у НАТО-у изјавили су Танјугу да је "исход дискусија које су у току – и које ће трајати у наредних неколико недеља у оквиру алијансе – још неизвестан". Они тврде да се консултације воде о питању шта конкретно представља пуна сарадња с Хашким трибуналом, односно да ли и по којим условима Србија може да уђе у Партнерство за мир пре него што ухапси и испоручи Ратка Младића.

Постоје, истичу они, бар три разлога због којих постоје извесне, иако мале шансе да на самиту НАТО-а у Риги 28. и 29. новембра Србија добије "зелено светло" за улазак у Партнерство за мир. Један од тих разлога је питање регионалног приступа. Наиме, НАТО би желео да Србија, Црна Гора и БиХ заједно добију зелено светло за чланство у Партнерству и да избегне сценарио по којем би Србија остала изолована и једина земља региона ван Партнерства. С друге стране, пак, наводе се и предстојећи избори у Србији и жеља да се "помогне демократском блоку". Најзад, кажу извори у НАТО-у, односи Србије и Северноатлантске алијансе су у сталном успону и "постоји пуно разлога да се ствари помере напред".

Извори у НАТО-у истичу да се од Београда тражи да јавно искаже вољу за хапшење Младића, да појача потрагу и хапшење Младићевих јатака, и ојача сарадњу и размену информација с безбедносним службама у региону и ван њега са циљем хапшења преосталих хашких оптуженика.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.