Крај човека из пећине

Завршена је једна од највећих потрага новије историје. Убијен је лидер Ал Каиде, Саудијац који је стајао иза највећих и најспектакуларнијих терористичких акција савременог света, џихадисте чија се аскетска брадата сенка надвијала над многим градовима, америчким амбасадама, аеродромима и метроима Запада против кога је он дуже од деценије водио свој свети рат.

Многа питања остају засад неодговорена: где се крио све ово време, ко је у Пакистану знао за његово присуство у близини велике војне академије, како ће се даље развијати односи између САД и земље која инсистира да је витални регионални савезник у рату против тероризма?

Осама је Ал Каиду, што значи „база“, основао 1989. у време када су Совјети напуштали Авганистан. Организација исламских милитаната створена је уз свеколику помоћ оних који ће постати највећа мета Осаме бин Ладена – Американаца.

Окупљао је арапске добровољце који су се борили против комунизма. Једно време оперисао је у Судану, а потом је – успостављајући присне односе с талибанима муле Омара – десетине логора за обуку пребацио за Авганистан.

Вашингтон је у то време склопио пакт са ђаволом. Џорџ В. Буш је талибанима дао више од 40 милиона долара. Тетошио је дубоко конзервативан и деспотски режим Саудијске Арабије одакле је стигло 15 од 19 отмичара авиона који ће се касније сручити на САД.

„Арапски Авганистанци“ припремили су се међутим за обрачун са западним империјалистима. Bush & Co нису схватили да је Авганистан пре доласка талибана био Ал Каидина основна школа, њихов универзитет када су талибани пали с власти и докторат откако су Американци ушли у Авганистан и Ирак.

Када су августа 1998. две експлозије разнеле амбасаде САД у Кенији и Танзанији, свет је први пут чуо за Ал Каиду.

(/slika2)Онда је уследио 11. септембар 2001. Човек кога је ЦИА измислила како би се супротставила Совјетима посветио се, заједно с талибанима који су му пружили уточиште, мисији борца за исламску чистоту, муџахедина непомирљиво окренутог борби против „неверника“.

После америчких напада на Авганистан 2001, пребацио је организацију у илегалу и расуо је по свету: верује се да Ал Каида оперише у 40-50 држава, не само Блиског истока и Северне Африке, већ и Европе.

Главна војна упоришта задржао је у подручјима без власти попут Сомалије, Јемена или Чеченије.

Ал Каида је током година прошла пут од централизоване организације којом је командовао Осама и претворила се у аморфну акумулацију мноштва малих, неповезаних, фанатизованих група којима командују локалне Осаме. Хидра савременог света.

За разлику од чврсто повезаних група какве су биле италијанске Црвене бригаде или Палестинци Абу Нидала, Ал Каида нема чврсту хијерархију, што групама разбацаним по терену омогућава аутономију планирања и деловања, а ловцима на терористе отежава операције.

Разграната мрежа ћелија Ал Каиде данас независно функционише од Магреба преко Арабијског полуострва и Ирака до Авганистана.

Саудијац је добро владао вештинама политичког маркетинга. Слао је видео-снимке потврђују да је жив, демантујући прижељкивања да је страдао у земљотресу у Пакистану, да су му отказали бубрези или да је скончао негде у гудурама Авганистана или пакистанског Вазиристана.

Позивао је Американце да „пригрле ислам“ и одбаце „импотентни“ систем демократије који „жртвује војнике“ по Ираку. Настављао је да регрутује нове бомбаше-самоубице.

Проглашавали су га побеђеним и сахрањивали више пута до сада. Директор ЦИА, исте оне фирме из Вирџиније која је у пакистанском граду Пешавару 11. августа 1988. организовала састанак Бин Ладена и двојице Египћана, Ајмана ал Завахрија и Саједа Имама ал Шарифа, бившег лидера египатске терористичке групе Џихад, славодобитнички је својевремено тврдио је са Ал Каидом готово.

Оно што је почело као организација, постало је идеја. Осамин заменик, шеик Завахри, на неким од око 6.000 сајтова иза којих стоји Ал Каида данас одговара на питања муслимана широм света. Узалуд се бивши амерички секретар за одбрану Роберт Гејтс питао: „Како је један човек у пећини успео да наткомуницира највеће комуникационо друштво на свету?“.

Заборављајући да ни идеолошки сукоб какав је био Хладни рат није добијен оружјем, они који сматрају да су војне акције једино решење не разумеју да је тероризам тактика, а не физички непријатељ.

Обама и Буш данас могу да славе „тријумф правде“ у тренутку када су се многи питали да ли Америка уопште хоће да ухвати Осаму „живог или мртвог“, али недопустивим поређењем с крсташима, Вашингтон је успевао да регрутује многе муслимане који и данас верују да је „рат против тероризма“ само друго име за поход хришћанског запада против света ислама.

Напади попут оних на Гадафијеву резиденцију, који убијају породицу, доприносе да се социјална подршка милитантним групама не смањује, већ расте.

Физичка подршка коју је Осама годинама добијао у Авганистану и Пакистану, и идеолошка подршка коју Ал Каида добија од растућег броја муслимана уверава да је више него прерано говорити о нестанку глобалне мреже џихада.

Бин Ладен се од данас, хтели то или не, ставља на чело „колоне шахида“, мученика који желе да наставе његову мисију. Осама је створио култ опасне радијације.

Да ли је ово крај најпознатије терористичке мреже, америчког јавног непријатеља број 1 због кога је покренут глобални рат?

Осамина ликвидација не значи и уништење Ал Каиде јер је, колико његовом заслугом, толико и понашањем Вашингтона по Блиском истоку, та организација временом прерасла у идеолошки покрет, у идеју.

Када се опораве од шока, лидери Ал Каиде свакако ће узвратити. Где, када и како, видећемо. Приближава се 10. годишњица 11. септембра, дана у коме је Осама тријумфовао гађајући симбол америчке војне моћи – Пентагон и рушећи њујоршке Куле близнакиње и којима је страдало 3.000 људи.