Ђуринa варош

Српска Црња, банатско село, варош или паланка, било како да је означите увек ће бити Црњана који ће да тврде друкчије. Однедавно на улазу у ово место стоји велика табла с натписом "Добро дошли у Ђурину варош". На самој граници с Румунијом, иако данас с невеликим бројем становника (око 5.000), има богату и занимљиву историју. Први пут се помиње 1373. године, под именом Чорна, 1482. као Црно Селиште, а 1528. на најстаријој карти Угарске убележена је као веће насеље.

Овде су се кроз историју водиле велике битке; једна таква између хришћанске царске војске, коју је предводио кнез Фридрих Август, и турске са султаном Мустафом на челу, одиграла се 26. августа 1696. године у близини Црње, на Бегеју, који је у то време туда протицао.

Ипак, људи су они који проносе славу неког места. Најпознатији Црњанин без сумње је Ђура Јакшић, рођен 27. јула 1832. Угледни парох Дионисије Јакшић и његова супруга Христина добили су сина првенца Георгија – Ђуру, а српска књижевност и сликарство једног од најзначајнијих стваралаца. Кућа песниковог оца налази се недалеко од, за оно време, раскошне барокне цркве подигнуте 1788. године. У тој цркви је и данас Ђурин уметнички рукопис: осамнаест икона из 1853. године. Иако припадају његовим раним радовима, оне су значајне међу малобројним Јакшићевим делима из области црквеног сликарства.

У Народној библиотеци "Ђура Јакшић" у Српској Црњи чувају се два његова оригинална рукописа из друге половине 19. века: писмо Министарству просвете Србије и говор посвећен једном покојнику, који је Ђура писао по наруџбини.

У завичајној збирци библиотеке чувају се и стара издања Ђуриних књига из 19. века, грађа о Српској Црњи и осталим насељима општине Нова Црња. Ту су и документа о другим знаменитим Црњанима, као што су књижевници Милета Јакшић, Милутин Јакшић, Драгиња Гавриловић, Момчило Миланков, Војислав Кузмановић и вајар Александар Зарин.

Црња је данас мирна, лепа, ушорена и помало успавана варош, а за време манифестације "Дани Ђуре Јакшића" (раније Липарске вечери) сва посвећена уметности.

– Те вечери се одржавају почетком јуна и на њима се окупи мноштво уметника са садржајима којих се не би постиделе ни европске метрополе – каже Небојша Фаранов, управник библиотеке која је организатор ове манифестације.