Лек за смрзнуто раме и трн у пети

 Некада су, чини нам се, реума, болови у зглобовима и леђима били „резервисани” за старије људе. Данас изгледа да ове проблеме имају и млади, а болови у раменима, лакту или пети не муче само спортисте.

Савремена медицина се побринула да данас не морамо обавезно да прибегавамо нездравој „чаробној пилули” код отока, бола и укочености зглобова који потичу од реуматских болести. Начини лечења су многобројни и у највећој мери помажу, а неретко и отклањају у потпуности непријатне симптоме, каже физијатар и реуматолог др Вера Узелац.

Огроман број становника наше планете пати од разних типова ових болести у које спадају дегенеративне промене на зглобовима, ванзглобним структурама и мишићима, као и запаљенске болести везивног ткива.

У зависности од дијагнозе сачињава се протокол лечења који садржи,поред медикаментне терапије, обавезно и физикалну терапију.

Некада је медикаментно лечење неопходно те се дају лекови који се пију, или се дају „парентерално” путем инјекција, инфузуја или применом фластера или су то инјекције директно у зглобове и то кортикостероиди, и данас у широкој примени, такозвани хондропротектори, а све у служби успоравања промена на зглобовима и ванзглобним структурама и очувања функције локомоторног апарата.

Физикална терапија применом физикалних агенаса на безболан, нешкодљив и природан начин, правилно дата, веома помаже и зауставља бол, отоке и запаљење, који настају као последице повреда или дегенеративних промена, како на кичменом стубу, тако и на периферним зглобовима.

Ту је читава палета терапија као што су популарне електротерапије, магнетотерапија, ласери, терапијски ултразвук и најзад, најсавременија ЕSWТ – шок-талас терапија звуком.

Физикална терапија се одређује у зависности од индикација, за сваког пацијента посебно уз пажљиво обављену дијагностику, где су поред клиничког налаза лекара некада потребни и лабораторија, рендген, ултразвучни преглед, скенер, магнетна резонанца.

Ванзглобни реуматизам, као најчешћи, заузима најзначајније место, а односи се на упале тетива, тетивних овојница, лигамената, лигаментарних припоја, капсула, бурси... Често су ова обољења праћена таложењем калцификата на припојима тетива што смањује покрете, као што је то случај код болног рамена (PAHS), тениског лакта, петног трна... Пацијенти се суочавају и са „смрзнутим раменом”, „ексером у пети”.

Улошци за петни трн могу помоћи, али калцификат остаје. Најсавременији начин лечења ових промена је звучна шок-талас терапија (ЕSWТ), која „дроби” поменуте калцификате звучним таласом под притиском, без оштећења ткива, као што то чини литотриптер с каменом у бубрегу. То не подразумева зрачење и има широку примену у свету као најефикасније средство за отклањање оваквих тегоба.

Целулитис, познатији као целулит (поткожно масно ткиво раздвојено везивним преградама), исто тако, обољење је које спада у ванзглобни реуматизам и, осим естетских, задаје и здравствене проблеме као што је лоша циркулација, оток и бол.

По речима др Узелац шок-талас терапија (за целулит АWТ терапија), заузима суверено место (ослањајући се на медицинско искуство) и у лечењу целулитиса због способности да „поцепа” везивна влакна, створи глатку површину, реканализује угрожене крвне судове и побољша циркулацију. На исти начин третирају се и непријатне стрије, и тзв. келоидни ожиљци (прожети фиброзним влакнима).

Не треба самоиницијативно предузимати кораке у лечењу, саветује др Узелац, већ се треба консултовати с лекаром и диференцијално-дијагностички утврдити да ли се ради о целулитису или другим обољењима (липоми, мишићни чворићи...), а потом поштујући медицинске контраиндикације (евентуалне болести, неки лекови, алергије...) приступити лечењу.