Митровдан - почиње зима

Новембар је предпоследњи месец у години. Време је да почне славље. У грудену, како се некад звао, има девет крсних слава. Крсна слава је оно што Срби највише воле. Зато је, ваљда, једини на свету имају. Срби верују да као што они поштују светитеље, тако и светитељи поштују њих. Јер да нема Срба ко би светитеље славио? Знамо, да су и светци некад били обични људи, а људима прија слава. У то име, свим свечарима наздравље Крсно име.

Први велики празник у новембру посвећен Светом Димитрију, сину солунског војводе. Због заштите и несебичне помоћи коју је пружао хришћанима, христоборни цар Максимилијан, баци Димитрија у тамницу и пошто не успе да га одврати од вере, нареди да га војници прободу са девет копаља. Из његовог тела потече целебно миро, чудесан лек који излечи многе болесне. У познија времена, цар Јустинијан, пожеле да премести мошти светитеља у Цариград, али кад додирнуше ковчег одјекну одлучан глас:

 Станите, не дирајте !

 Тако заштитник града Солуна остаде у свом граду, па му мошти и данас обилазе невољници тражећи лека болестима или мира својим немирима.

Његовим чудима ни броја се не зна!

Свуда се поштује као велики светац. Руси су узели Светог Димитрија за покровитеља и чувара Сибира који је припојен царској Русији 1581 године.

Многа су предања сачувана о његовим делима. По једном, у ратовима, као војвода, убио је 99 људи, а стотог у миру, али му то последње убиство није узето за грех, јер је убио несретника који је трчао за сватовима да урекне младенце.

Друго предање говори о заштити презрене и одбачене мајке од рођене деце, и претварању синова и снаха у камене кипове.

У трећем предању, претворио је бабу у златног голуба, кад је њено унуче преплакало три дана и три ноћи за њом.

Четврто предање односи се на похлепног и надобудног скоројевића - богаташа, који не хтеде ништа да подели сиротињи у време велике глади, па Димитирије посла хиљаду мишева, који преко ноћи уништише богаташко благо.               

За Митровдан и Ђурђевдан у српском народу се каже да су главе од куће. Тих дана се мрси, али не излази из куће и не примају гости - осим оних који овај празник славе као крсну славу. То су остаци веровања из давних времена када је Митровдан спадао у новогодишње празнике.

Са Митровданом почиње зимски период. На Митровдан мора да буде готова кућа коју домаћин погоди са дунђерима  око Ђурђевдана.

До Митровдана се једе свеже спремљено месо , а од Митровдана само оно које се суши у току јесени. Људи из села Такова у суботу, пред Митровдан постављају споменике умрлима. На Митровдан се не иде на пут. Свако треба да спава код своје куће. У Шумадији сељаци у сваки угао собе ставе белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе. Ако на овај дан буде мраза и пада снег, таква ће бити и читава зима.

Крсне славе хватају замах. Сад је на реду рецепт за славски колач. Рецепт  је госпођа Персида Туцовић из Пожеге, наследила од своје заове Јелене. Рецепт је стар преко стотину година.

Замеси се један килограм брашна са пола килограма млека, четири цела јаја, двадесет грама квасца и пет супених кашика шећера. Добро умешано тесто остави се на топлом да нарасте. Кад је нарасло узме се три четвртине теста, направи се од њега округла лопта и стави на дно уљем подмазане посуде за печење.

 Од преостале количине теста направи се пет мањих лопти (посфора). Четири се ставе са стране у облику крста, а пета на средину већег теста. Мање просфоре се украсе хришћанским словима и симболима, а читав се колач премаже жуманцетом од једног јајета. Пече се у умерено загрејаној пећници.