Mitrovdan - počinje zima

Novembar je predposlednji mesec u godini. Vreme je da počne slavlje. U grudenu, kako se nekad zvao, ima devet krsnih slava. Krsna slava je ono što Srbi najviše vole. Zato je, valjda, jedini na svetu imaju. Srbi veruju da kao što oni poštuju svetitelje, tako i svetitelji poštuju njih. Jer da nema Srba ko bi svetitelje slavio? Znamo, da su i svetci nekad bili obični ljudi, a ljudima prija slava. U to ime, svim svečarima nazdravlje Krsno ime.

Prvi veliki praznik u novembru posvećen Svetom Dimitriju, sinu solunskog vojvode. Zbog zaštite i nesebične pomoći koju je pružao hrišćanima, hristoborni car Maksimilijan, baci Dimitrija u tamnicu i pošto ne uspe da ga odvrati od vere, naredi da ga vojnici probodu sa devet kopalja. Iz njegovog tela poteče celebno miro, čudesan lek koji izleči mnoge bolesne. U poznija vremena, car Justinijan, požele da premesti mošti svetitelja u Carigrad, ali kad dodirnuše kovčeg odjeknu odlučan glas:

 Stanite, ne dirajte !

 Tako zaštitnik grada Soluna ostade u svom gradu, pa mu mošti i danas obilaze nevoljnici tražeći leka bolestima ili mira svojim nemirima.

Njegovim čudima ni broja se ne zna!

Svuda se poštuje kao veliki svetac. Rusi su uzeli Svetog Dimitrija za pokrovitelja i čuvara Sibira koji je pripojen carskoj Rusiji 1581 godine.

Mnoga su predanja sačuvana o njegovim delima. Po jednom, u ratovima, kao vojvoda, ubio je 99 ljudi, a stotog u miru, ali mu to poslednje ubistvo nije uzeto za greh, jer je ubio nesretnika koji je trčao za svatovima da urekne mladence.

Drugo predanje govori o zaštiti prezrene i odbačene majke od rođene dece, i pretvaranju sinova i snaha u kamene kipove.

U trećem predanju, pretvorio je babu u zlatnog goluba, kad je njeno unuče preplakalo tri dana i tri noći za njom.

Četvrto predanje odnosi se na pohlepnog i nadobudnog skorojevića - bogataša, koji ne htede ništa da podeli sirotinji u vreme velike gladi, pa Dimitirije posla hiljadu miševa, koji preko noći uništiše bogataško blago.               

Za Mitrovdan i Đurđevdan u srpskom narodu se kaže da su glave od kuće. Tih dana se mrsi, ali ne izlazi iz kuće i ne primaju gosti - osim onih koji ovaj praznik slave kao krsnu slavu. To su ostaci verovanja iz davnih vremena kada je Mitrovdan spadao u novogodišnje praznike.

Sa Mitrovdanom počinje zimski period. Na Mitrovdan mora da bude gotova kuća koju domaćin pogodi sa dunđerima  oko Đurđevdana.

Do Mitrovdana se jede sveže spremljeno meso , a od Mitrovdana samo ono koje se suši u toku jeseni. Ljudi iz sela Takova u subotu, pred Mitrovdan postavljaju spomenike umrlima. Na Mitrovdan se ne ide na put. Svako treba da spava kod svoje kuće. U Šumadiji seljaci u svaki ugao sobe stave belutak da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze. Ako na ovaj dan bude mraza i pada sneg, takva će biti i čitava zima.

Krsne slave hvataju zamah. Sad je na redu recept za slavski kolač. Recept  je gospođa Persida Tucović iz Požege, nasledila od svoje zaove Jelene. Recept je star preko stotinu godina.

Zamesi se jedan kilogram brašna sa pola kilograma mleka, četiri cela jaja, dvadeset grama kvasca i pet supenih kašika šećera. Dobro umešano testo ostavi se na toplom da naraste. Kad je naraslo uzme se tri četvrtine testa, napravi se od njega okrugla lopta i stavi na dno uljem podmazane posude za pečenje.

 Od preostale količine testa napravi se pet manjih lopti (posfora). Četiri se stave sa strane u obliku krsta, a peta na sredinu većeg testa. Manje prosfore se ukrase hrišćanskim slovima i simbolima, a čitav se kolač premaže žumancetom od jednog jajeta. Peče se u umereno zagrejanoj pećnici.