Не судимо само Србима

Од нашег дописника

Сарајево – Председница Суда БиХ Медџида Кресо сматра да организовање референдума у РС о легалности и уставности Суда и Тужилаштва БиХ није само покушај одузимања надлежности овим институцијама, него и директан удар на државу БиХ. Она упозорава да би хапшења могла бити једна од последица уколико се грађани РС позову да не поштују судске одлуке.

Кресо у разговору за „Политику” оспорава примедбе на рачун досадашњег рада Суда БиХ, признаје да је неке од предмета ратних злочина, као што је то „случај” Добровољачка, требало брже решавати, објашњава зашто мисли да је цели регион заточеник Тужилаштва за ратне злочине Србије и негира тврдње да правна пракса не познаје ретроактивну примену Кривичног закона која се практикује у Суду БиХ.

Какво је Ваше мишљење о организовању референдума на којем би се грађани РС требало да изјасне и о потреби постојања Суда и Тужилаштва БиХ?

Ако се позове становништво РС да не поштује одлуке овог суда у том случају могло би се догодити да, СИПА на пример, ухапси неког по нашем налогу, или налогу Тужилаштва. Тада би дошло до сукоба надлежности ентитетског и државног правосуђа, погоршала би се безбедносна ситуација и настала би једна општа пометња. Референдумом се руши судска власт, један од темељних стубова на којем почива држава, и то је, практично, удар на државу.

Грађани РС, као и њени политичари, већ дуго исказују незадовољство радом Суда БиХ, сматрају да је пристрастан, необјективан и да суди само Србима.

То су злонамерне тврдње и упућене су на погрешну адресу. Суд БиХ поступа по оптужницама Тужилаштва и не може да бира коме ће судити, нити води евиденцију које националности су лица која се процесуирају. Дакле, колико оптужница – толико суђења. Ако неко већ говори о пристрасности и необјективности било би коректно да напомене и то да је закључно са 2010. годином пред овим судом за кривична дела геноцида процесуирано 10 лица од којих је пет ослобођено одговорности и сви су Срби.

Да ли Ви, можда, кад кажете колико оптужница – толико суђења, желите да пребаците одговорност на Тужилаштво БиХ?

Не могу ја одговорност пребацивати на Тужилаштво, они имају одговор зашто и како раде. Претпостављам да су претрпани предметима, да имају проблем недостатка кадрова, али у сваком случају ми не можемо утицати на динамику њиховог рада.

Изјаве из Тужилаштва БиХ да је „истрага у току” или ради се о „врло сложеном и компликованом предмету” постале су иритирајуће за јавност, посебно за породице жртава које чекају правду.

У потпуности разумем реакцију јавности, као и жртве које дуго чекају задовољење правде. Ја не желим ни правдати, ни оптуживати Тужилаштво, али сматрам да је неке предмете, Добровољачка на пример, требало брже решавати. Наглашавам да Суд БиХ не може бирати предмете и коме ће судити. Што се тиче ратних злочина, ми немамо никаквих заостатака, немамо предмета на „чекању”, сви су у раду.

Изјавили сте да је БиХ односно цели регион заточеник Тужилаштва за ратне злочине Србије? На основу чега то закључујете?

То је напросто тако, јер су грађани у целом региону постали жртве једног система. Имамо ситуацију да људи не смеју путовати, јер могу бити ухапшени. Тужилаштво за ратне злочине Србије и његов шеф Владимир Вукчевић не поступају искрено ни у преговорима, ни у потписивању споразума. Пример јесте Споразум о пружању помоћи у кривичним стварима који је БиХ потписала са Србијом.

За тај споразум казали сте да је „теретан” за БиХ. Шта то значи?

Он није решио проблем паралелних истрага, а доказ за то јесу случајеви Пурда и Дивјак. То је споразум у којем су непрецизно формулисане одредбе које се односе на уступање предмета кад су у питању паралелне истраге. Назначено је да ће се код уступања казненог гоњења ценити држављанство, пребивалиште и где се налази већина доказа, али реч ценити није обавезујућег карактера, и то је оно што је проблем и што је господин Вукчевић искористио. Мало је вероватно да ће неки од осумњичених или оптужених за ратне злочине из Србије побећи у БиХ, али су зато многи из БиХ побегли у Србији и недоступни су. У оваквој ситуацији само би наше правосуђе уступало казнене прогоне за „побегуље” и зато сматрам да је споразум једнострано теретан за БиХ.

Један број осуђених за ратне злочине тужио је БиХ Европском суду за људска права зато што им је казна изречена на основу Кривичног закона из 2003. године, а не на основу Кривичног закона бивше СФРЈ који је важио у време кад су дела почињена. Очекујете ли ревизију пресуда?

Не бих ништа прејудицирала, сачекаћемо пресуду. Међутим, потпуно нетачна је тврдња да се пред Судом БиХ доносе пресуде без упуштања у оцену о временском важењу закона, јер то је обавезан део сваке пресуде за ратне злочине. Нетачна је и тврдња да је ретроактивна примена Кривичног закона БиХ из 2003. године необјашњива у правној пракси. Бројни су примери у земљама Европе у којима се за дела почињена за време Другог светског рата судило деведесетих година по новим законима. Осим тога, Суд БиХ од оснивања држи се стандарда и норми Међународног хуманитарног права и Европске конвенције које имају предност над домаћим законодавством.

Зашто је Стратегија за процесуирање ратних злочина већ две године мртво слово на папиру?

Зато што носиоци стратешких обавеза, а то су ентитетски судови и тужилаштва, нису овом суду доставили податке о ратним злочинима који су у њиховом поседу. Ми немамо механизме да их присилимо да то ураде.

Је ли политика ушла у Суд БиХ и да ли има притисака?

Политика није ушла у Суд БиХ због чињенице да су наша већа мултиетничког састава. Што се тиче притисака ја немам информацију да их има, али могу да кажем да је једино ускраћивање буџета наш највећи притисак.

Председник РС Милорад Додик изјавио је да је спреман да и након референдума разговара о Суду и Тужилаштву БиХ. Да ли бисте пристали на разговор?

Ја сам увек за то да се разговара. Кад је господин Додик изабран за председника ја сам му честитала и позвала га да посети Суд БиХ, али није се одазвао.