Једна бабица на десет породиља

Иако је у последњих годину дана само у Београду радно место добило више од 500 медицинских сестара, у заводу за запошљавање на посао чека још око 7.000, а готово да нема веће клинике, болнице или породилишта, које се не жали на мањак овог кадра. Према прописима који говоре о томе колико медицинских сестара долази на једног пацијента на различитим одељењима, можда се ситуација поправила, али у стварности грађани ће често рећи да „сестре нигде нема” или ју је тешко дозвати. Да је проблем недостатка сестринског кадра велики, недавно је за наш лист упозорио и директор Клиничког центра Србије, др Ђорђе Бајец.

Као главна сестра Специјалне болнице „Свети Сава”, Мира Ђапић за „Политику” објашњава да је тешко распоредити расположиве сестре по одељењима. У овој болници лежи велики број непокретних болесника, а многе сестре су због тежине посла – подизања и окретања пацијената – постале инвалиди рада треће категорије, јер им је оштећена кичма.

– У последње две године примили смо шездесетак сестара, али је то и даље недовољно. Недостаје нам још најмање толико. У болници „Света Сава” леже потпуно непокретни болесници. У седам ујутру наше сестре почињу да умивају и пресвлаче пацијенте, затим да их хране „на кашичицу” и деле терапију. Следи гурање кревета са пацијентом на разна снимања… Овде дежурна, ноћна сестра не ухвати ни минут сна. Оболелима је потребна стална брига, пресвлаче се на два сата, пријеми су непрекидни – објашњава наша саговорница проблеме у свакодневном раду.

Мира Ђапић признаје да се труди да старије сестре, које имају много година стажа, расподели на лакша одељења или на шалтере. Али има много више сестара које заслужују да раде за шалтером него што реално за то има места.

Да је било врло озбиљних размишљања о прерасподели медицинских сестара из домова здравља, где су вишак, у болнице и клиничке центре, где их никада нема довољно, потврђује за „Политику” генерални секретар Синдиката медицинских сестара и техничара, Драгица Дашић али и додаје да се „у томе није отишло даље од идеје”.

– Ниједна сестра није прешла из дома здравља у болницу. Огромна је разлика у раду домске и болничке сестре. По болницама имамо велики број медицинских сестара које су као инвалиди ослобођене ноћног и тешког рада. На пример у КБЦ „Звездари” имамо 70 сестара инвалида, а ниједан дом здравља их неће у замену – каже Дашићева, додајући да је са овим проблемом и идејом упознат и министар здравља, др Зоран Станковић.

Дашићева подсећа да је примљених 500 нових сестара распоређено на најтежа радна места, али да је то опет мало, када се зна да само Клиничком центру Србије треба 500 сестара, КБЦ Звездари још 200…

– Многи директори се и даље жале како нема довољно сестринског кадра. Међутим, нико не жели да реши проблем немедицинског особља у тим истим установама, које чини 30 одсто запослених. Има незапослених сестара на бироу, али нема новца за нова радна места – објашњава Драгица Дашић.

Јованка Томић, главна сестра Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт” у Београду каже да је са 25 новопримљених сестара у последњих годину дана стање побољшано.

– Нама се на конкурс увек јави много заинтересованих за рад, иако је посао бабице врло захтеван, тежак и одговоран, али тврдим и најлепши на свету. Она бди 12 сати над породиљом. У једној смени имамо у просеку од 25, понекад и 30 порођаја и четири бабице, а у време годишњих одмора раде само три. Како оне стижу до сваке пацијенткиње, само оне знају – каже Томићева.

У породилишту Народни фронт имају чак 32 сестре, које од службе медицине рада имају потврду о инвалидности треће категорије, због професионалних или других болести. Оне су ослобођене дежурстава.

– Наша замисао је да се сестре, које не могу да дежурају и раде захтеван посао око порођаја, преместе у дом здравља, а да ми добијемо кадар који је заинтересован, здрав и способан… Наравно, ово се мора уредити системски, преко Министарства здравља – додаје Јованка Томић.

Зорица Зуровац, главна сестра КБЦ „Звездара”, каже како и поред 29 новопримљених недостаје најмање 60 сестара. Најоптерећеније су сестре на хемодијализи, геријатрији и на интензивној нези.

Она подсећа да је нормативима, које је прописало Министарство здравља утврђено да се на „тешким” одељењима попут интензивне неге једна сестра брине о три пацијента, на средње тешком до десет, а на лаком одељењу – једна сестра може да брине о 15 до 20 пацијената.

– Сестре су на неким одељењима преоптерећене и најважније је да се у оквиру једне установе добро организује посао. Зна се да је на хирургији најтеже, да је на очном одељењу мање тешко, па је правично некада прерасподелити сестре, а то се увек може организовати на нивоу једног болничког центра – примећује Зорица Зуровац.

Плата медицинске сестре са средњом стручном спремом у болници са дежурствима и ноћним радом износи 35.000 динара, а њена колегиница у дому здравља прима месечну плату од 27.000 до 30.000 динара.