Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Смрт Бин Ладена шанса за расплет у Авганистану

Смрт Бин Ладена шанса за расплет у Авганистану
Пакистанци протестују због америчке акције на тлу њихове државе (Фото Ројтерс)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Ликвидација Осаме бин Ладена, кључни циљ Америке још од 11. септембра 2001, прилика је и за стратешки заокрет у Авганистану, земљи коју је Америка окупирала управо у намери да ухвати шефа Ал Каиде и онеспособи његову организацију.

Дебата о томе да би несумњиви успех америчких обавештајаца и командоса могао да буде искоришћен и за излазак из непопуларног рата и у сваком случају дугорочно неодрживе ситуације у којој су САД: да две муслиманске земље окупирају, а трећу бомбардују – већ је почела на овдашњој сцени. „Смрт Бин Ладена је почетак завршнице у Авганистану”, цитира „Вашингтон пост” једног вишег функционера Обамине владе. „То све мења”, додаје овај званичник чије се име, уобичајено за овакве ситуације, не открива.

По другом такође високо позиционираном извору престоничког дневника, ликвидација у Пакистану „пружа прилику за помирење која досад није постојала”, због чега су у Вашингтону већ у току „стратешка заседања” чији је циљ да се најновији обрт искористи као „варница која би потпалила мировне преговоре”.

„Стратегија за помирење” већ постоји и званично ју је одобрио Обамин Савет за националну безбедност. О томе је Марк Гросман, дипломата који је наследио Ричарда Холбрука на месту специјалног изасланика за Авганистан и Пакистан, у уторак већ водио разговоре у Кабулу и Исламабаду. Он, пакистански државни секретар за спољне послове и заменик авганистанског шефа дипломатије том приликом су се конституисали као „група за поспешивање процеса за помирење и мир у Авганистану”.

Иако је на путу ка остварењу овог циља још пуно препрека, много тога указује да је припрема терена почела и пре него што су амерички специјалци обавили свој посао у Аботабаду. У том погледу индикативна је анализа агенције „Стратфор”, која указује да су недавно објављене рокаде у америчком војном и обавештајном врху – премештање тренутно главнокомандујућег у Авганистану, генерала Дејвида Петрауса на место шефа ЦИА, док њен садашњи директор Леон Панета постаје секретар за одбрану уместо Роберта Гејтса (који је тај посао обављао и у Бушовој влади) – уствари у функцији заокрета у америчкој стратегији.

Смрт Бин Ладена омогућава да се каже како је „мисија завршена” и да Ал Каида није више она претња каква је била. Петраус, као архитекта и главни реализатор америчког ратног плана за Авганистан својим одласком такође шаље поруку да је посао обављен. Америка сада има изговор и да одустане од скупог и углавном јаловог посла „изградње нације” у Авганистану и земљу, задржавајући је номинално у својој орбити (са симболичним војним присуством), препусти њој самој.

У томе је засад главна препрека – Пакистан. Од главног регионалног савезника у „рату против терора” тренутно се траже веродостојни одговори на непријатна питања да ли заиста није знао да амерички непријатељ број један борави на само сат вожње од Исламабада. Како је могуће да нису знали ко станује у кућерини на само километар од војне академије – а ако заиста нису знали, зашто нису знали?

У Конгресу су већ гласни захтеви да се преиспита помоћ Пакистану – за ову годину Обама је у ту сврху тражио три милијарде долара. Тврдње да Исламабад игра двоструку игру, да је савезник и САД и њених непријатеља, поткрепљене су и уверљивим доказима, међу којима је овај најновији заиста тешко игнорисати.

Везе са талибанима, које је, уосталом, основала и опремила војна обавештајна служба Пакистана, Исламабаду су полуга да буде фактор расплета и заштити своје интересе, спречавајући да тај сусед после америчког повлачења постане сфера утицаја Индије. Са друге стране, као велика муслиманска земља (170 милиона становника), која је на стратешком простору, а уз то и једина у исламском свету поседник нуклеарног оружја, свесна је да Америка не сме себи да дозволи да је отуђи.

Из Исламабада су зато у последња два дана стизале поруке и заоштравања и помирења – баш као и оне слате из Вашингтона. Формулу помирења у Авганистану Америка не може да пронађе без учешћа Пакистана, и тога су очигледно, упркос тренутном захлађењу, свесне обе стране.

------------------------------------------------

Обавештајно благо

Вашингтон – Из куће у којој је ликвидиран Осама бин Ладен, амерички командоси су однели пет компјутера, десет хард дискова и више од стотину различитих меморијских јединица, пише „Волстрит џорнал”. Ово несумњиво обавештајно благо већ анализирају тимови ЦИА, очекујући да дођу до података који би омогућили потпуно онеспособљавање Ал Каиде и хватање или ликвидирање Бин Ладеновог заменика и комплетног првог ешелона њеног руководства. Према неким проценама, корист од заплењеног материјала за националну безбедност мога би да буде већа од самог убиства Бин Ладена.

--------------------------------------------

Кућа без много луксуза

Вашингтон – Стамбени комплекс у Аботабаду у коме је боравио шеф Ал Каиде, власништво је Ашада Кана, етничког Паштуна (племе са обе стране пакистанско-авганистанске границе), који је пореклом управо са пакистанског дела пограничног подручја, показује локална имовинска евиденција. Од локалног живља, са њим су контакте имали само власници мењачница. Судећи по ТВ снимцима, иако велико здање, оно не личи на „кућу од милион долара”. Споља је прилично запуштена, а нема ни знакова луксуза, попут клима уређаја на прозорима који би станаре расхлађивали током врелих лета. Кућа је на великом плацу од 40 ари, а на имању су држане и две краве. Локално становништво је претпостављало да у њој живи неки „контроверзни бизнисмен” из пограничног подручја.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.