Незапосленост проблем број један младих у Србији

Марјан И. је будући уметник који је примљен на један од најпрестижнијих програма за савремену уметност на Универзитету у Њујорку. У његовој кући ради једино отац. Мајка је домаћица, брат незапослен, са средњом машинском школом, стипендија коју Марјан прима није довољна ни за путне трошкове, а камоли за студије у иностранству.

Драгана има просек 10,00, студент је Београдске пословне школе и муку мучи што не може да добије ниједну стипендију иако је на државној високошколској установи и има највиши могући просек. Објашњење које добија на конкурсима је да не може да конкурише јер је на струковним студијама.

Јасмина Казаковић је завршила ондашњу вишу текстилну школу. Од дипломирања је прошло више од пет година, каже да још мало неће моћи ни да се сврста у младе, а нема ни дана рада у струци. Јављала се на бројне огласе широм Србије, конкурисала, али најбоље до чега је могла да дође јесте посао економисте у приватној фирми, који није најбоље плаћен, са радним временом које не оставља простор ни за шта друго осим за спавање, због чега трпи и друштвени живот. Није удата, живи са мајком која је пензионер.

Процењује се да у Србији данас живи око милион и по младих у животном добу од 15 до 30 година, од којих је незапослено око 200.000. Већина њих нису засновали своју породицу и живе са родитељима, запослени су негде у зони сиве економије, слободно време углавном проводе уз компјутер и маштају о одласку у иностранство. Марјан, Драгана и Јасмина су актери три приче издвојене из овог суморног језика статистике, који су се сваки са својим проблемима обратили једној од 115 канцеларија за младе колико их има у Републици Србији.

– За ове две године имали смо више од 20.000 корисника, дакле оних који су нешто конкретно добили од града, било да је у питању пракса, интеррејл карта, стипендија или једнократна материјална помоћ. Незапосленост је проблем број један младих. Долазе нам са разним проблемима, често само са жељом да их неко саслуша, од насиља у породици, мобинга на послу и проблема докторанада републичке фондације којима се не исплаћују стипендије, па до проблема које доноси припадност мањинској групи, геј популацији. Студенти имају своје муке – од лоше комуникације с професором, преко примене Болоњске декларације, до неправилности на факултету – причазанаш лист Коста Андрић, директор Канцеларије за младе Београда.

Седимо у новим просторијама, у близини „Коларца”, које ће у недељи између 16. и 20. маја постати место за окупљање свих младих који су у потрази за информацијом или подршком. А овде може да се добије пуна информација од тога како да се оснује предузеће па до искустава с кредитима. До сада се комуницирало углавном путем мејла, дневно је стизало и по 40 разних прича и проблема, каже Андрић, али је искуство из света показало да ипак мора да постоји и неки физички простор.

– Оваква места имају сви већи градови у Европи. Они који раде овде, а сви су млади, јер је тај вршњачки приступ веома битан, биће дужни да у року од 24 часа одговоре на свако питање и пруже сваку информацију коју млади човек затражи. На пример, ви долазите из Крушевца да студирате у Београду и уместо да обиђете 100 неких локација, овде на једном месту можете да се распитате како да изнајмите стан, какви су услови у домовима и слично. Биће бесплатна употреба телефона и Интернета, овај простор ће моћи да користе студентске организације, овде ће бити бесплатна правна помоћ са неколико адвоката и приправника, дакле и саветодавна и заступање, а када се приближи упис овде ће сваки факултет организовати презентације – каже Андрић.

Највеће интересовање младих је за бесплатне курсеве рачунара који се организују у сарадњи са Националном службом за запошљавање, а идуће недеље биће организовано исто и за енглески језик. Андрић додаје да ће по отварању ових нових просторија Национална служба за запошљавање овде имати и свој „џоб клуб” за младе.

– У узрасту од 22 или 23 године највећи је проблем првог посла. Ту имамо више програма, а најпознатији је годишњи сајам пракса. И током године људи долазе преко нас до праксе, а онда од њиховог сналажења и колико су успешни зависи и да ли се запошљавају. Такође смо уочили и недостатак неких елемената у формалном образовању младих – они не знају како се пише си-ви или мејл када траже посао – прича директор Канцеларије за младе.

Ова канцеларија је била прва, формирана 2009. године у јуну након доношења Стратегије за младе, која је као једну од мера за побољшање положаја омладине предвидела и оснивање канцеларија по целој Србији.