Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Статус догодине, Ахтисари остаје

Статус догодине, Ахтисари остаје
Непрoмењен став: Сергеј Лавров (Фото Бета)

ТЕМА ДАНА
Српски преговарачки тим изнудио је, уз малу помоћ Русије, одлагање решења статуса Косова и Метохије за догодине, упркос томе што су западни дипломатски кругови и политички  врх косовских Албанаца до пре само неколико дана тврдили да ће одлука пасти до краја године, како је то Контакт група најавила још почетком године. Нада у брзо решење статуса угасла је и у Приштини када је генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан током викенда изјавио да би одлука "могла да буде одложена". Потврда је прекјуче стигла и од портпарола Стејт департмента Тома Кејсија, који је на конференцији за новинаре у Вашингтону рекао да је америчка администрација "отворена за одлагање ако то затражи специјални изасланик УН Марти Ахтисари". "Очигледно, ми подржавамо Ахтисарија и саслушаћемо његово мишљење да ли треба одложити одлуку", рекао је Кејси.

Сам генерални секретар УН је нешто другачије поставио ствари.

"Предлог о Косову треба представити у право време – јер то је кључ. Зато можда нећемо моћи да останемо код рокова које смо првобитно планирали", рекао је Анан, додајући да треба бити на опрезу како се питање статуса Косова не би искористило у предизборне сврхе у Србији.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је прошлог петка у Бриселу такође подржао Ахтисаријеву израду предлога будућег решења Косова, "али не као ултиматума било којој страни, већ као предлог који ће бити предат странама за наставак преговора". Он је јуче, по повратку из седишта ЕУ, рекао да ЕУ схвата "непромењену позицију" Москве да је одрживо решење косовског питања немогуће без сагласности обе стране и без одустајања од вештачки постављених рокова за постизање договора.

Важност руског става више нико не оспорава. Било је упадљиво да је и албански министар спољних послова Бесник Мустафај, после недавног разговора са руским колегом, саветовао Приштини да се обрати Москви, односно да "правац будућих политичких активности поводом утврђивања статуса Косова одреде после разговора са званичницима у Москви". Како преноси дневник из Тиране "Коријери", Мустафај је пренео потпредседнику косовске владе Љутфију Хазирију да се од политичке елите на Косову захтева да наредних месеци више него икада покаже зрелост и јединство у комуникацији са међународном заједницом. Иначе, премијер Косова Агим Чеку већ неколико недеља чека одговор из Москве о томе када ће бити примљен у оквиру своје дипломатске турнеје везане за решавање статуса Косова.

Контакт група ће у петак у Бечу разговарати са Ахтисаријем о нацрту предлога за будући статус Косова. Дипломате процењују да ће тај састанак бити од кључне важности. С обзиром на различита виђења решења, у дипломатским круговима у Бриселу се најављује да ће став Руске Федерације бити кључан за судбину Ахтисаријевог нацрта. Међутим, европске дипломате напомињу да, иако ЕУ подржава Ахтисарија, ни међу осталим чланицама: САД, Великом Британијом, Немачком, Француском и Италијом – не постоји јединствен став по питању Косова.

Састанак је кључан утолико што ће Ахтисари, како би уопште наставио своју мисију (будући да се у овом телу одлуке доносе једногласно), морати прво да обезбеди јединство у Контакт групи. У наредна два дана постаће јасније да ли ће Ахтисаријев предлог ићи "редовним путем", дакле прво у Контакт групу, па онда на Савет безбедности – или ће ићи заобилазним путем. Ово друго подразумева да територија јужне српске покрајине буде прећутно изузета из суверенитета Србије и да је оне земље које то желе признају као независну државу.

Уочи тог одлучујућег састанка заинтересоване стране потегле су тешко вербално наоружање. Преговарачки тим из Приштине је поручио да наставак разговора са Београдом не би дао никакве резултате. С друге стране, директор владине канцеларије за односе са јавношћу Срђан Ђурић је пре два дана упозорио да "нико и никада није могао дати Ахтисарију право да поклања 15 одсто српске земље". Београд је поручио да је најбоље да Ахтисари поднесе оставку, "пошто сигурно није добио мандат да тајно са Албанцима пише било какав папир о Косову". "Србија није упозната ни са једним словом Ахтисаријевог папира и то је најочигледнији доказ да преговори заправо и не постоје, већ да Ахтисари покушава да праве преговоре замени контролисаним преговорима са унапред познатим крајем", рекао је јуче директор владине канцеларије за односе са јавношћу Срђан Ђурић.

Тражење Ахтисаријеве оставке, у тренутку када му је продужен мандат, чини се као непотребно антагонизирање међународне заједнице и изазвало је немало чуђење међу познаваоцима тока преговора. Није била велика вероватноћа да такав предлог буде озбиљно узет у разматрање. Неке дипломате опет сматрају да је потез могао доћи и пре, одмах после Ахтисаријевих вербалних гафова, а има и мишљења да би веће изгледе на успех имао захтев за смену његовог заменика Алберта Роана. Роан је, подсећамо, у интервјуу "Политици" летос иступио са изразито пристрасним ставовима, али из Београда није Бечу упућена никаква јавна критика. На званично одбијање Ђурићевог захтева за смену Ахтисарија није се дуго чекало: исто вече је у Њујорку портпарол УН Сархан Кан рекао да УН "имају пуно поверење" у Ахтисарија.

-----------------------------------------------------------

Преседан

Интензивну дипломатску мисију поводом косовског питања руски министар спољних послова крунисао је јучерашњом констатацијом да у седишту ЕУ "нису спорили" да ће наметањем решења без сагласности обеју страна и рушењем територијалне целовитости државе – Косово постати преседан. "Већ у томе је напредак", рекао је Лавров за "Времја новостеј".

Руси од почетка преговора о будућем статусу Космета инсистирају на томе да наметање независности Косову може да створи опасан преседан и да представља кратковидо решење које може компликовати ситуацију, не само у региону него и у свим замрзнутим етничким конфликтима у свету.

Администрација САД и Велике Британије, уз још неке европске земље, заступа став да се косовски проблем и његово будуће решење никако не може поредити са осталим кризним подручјима. Британски министар Хун прошле недеље је рекао: "Мислим да је у неку руку опасно на овај начин поредити различите области у свету. Понекад и ја падам у такво искушење, као на пример прошле недеље када је премијер Блер био у Северној Ирској".

Ипак, не треба заборавити да је пре 90 година Велика Британија пристала да се део територије отцепи и формира држава Ирска.

Међутим, много је држава које улажу велике напоре да сепаратистичке покрете одрже под контролом. У Савету безбедности није постојао договор у вези са Северним Кипром, који је једино Турска признала као суверену државу. То питање је замрзнуто већ неколико деценија. Или, због непостојања консензуса око тога како решити палестинско питање, и данас се Махмуд Абас представља као председник палестинске самоуправе, а не као председник државе Палестине.

Суштину косовског проблема, чију независност заговарају поједине велике силе, најбоље је описао високи представник ЕУ Хавијер Солана. "У замци смо. Председник (Грузије) Сакашвили је у замци, сви смо у замци својеврсног двоструког механизма, који би, за једну страну могао имати добре последице, но не и за другу страну. У таквој ситуацији је немогуће имати два победника".

Ако Косово добије независност питање је ко ће бити победник у Баскији, Корзици, Чеченији, Тибету, Тајвану, Курдистану, Шкотској, Квебеку, Тамил Еламу, Абхазији, Јужној Осетији, Северном Кипру, Кашмиру, Јужном Тајланду…

Тачно је да међународно право не побеђује увек. У историји је било таквих преседана, али је жртва била Лига народа.

--------------------------------------------------------------------------

Извињење читаоцима

У првој верзији текста "Статус догодине, Ахтисари остаје", омашком је направљена велика грешка, па је уместо политички врх косовских Албанаца, написано "државни врх косовских Албанаца". Грешка, наравно, није била намерна, што опет не умањује њен значај. Извињавам се читаоцима и захваљујем на пажљивом читању.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.