Испитати квалитет пангасијуса

Поновна сумња у квалитет пангасијуса, вијетнамског сома покренула је лавину питања и појачала забринутост потрошача за исправност ове врсте рибе. Јер, док из надлежних институција и од увозника последњих дана стижу уверавања да је пангасијус потпуно безбедан, податак да је ова риба била под знаком питања у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Белгији, Норвешкој и Данској говори да би инспекције у Србији требало још једном да се позабаве овим проблемом.

Да ли је риба која често није добра за Европу, јер долази из реке Меконг која се сматра загађеном, задовољавајућа једино за наше тржиште?

Редакцији „Политикиног” „Потрошача” месецима се јављају читаоци које занима какав је квалитет пангасијуса. Питају зашто су филети ове рибе знатно јефтинији од других и због чега се стално помиње у негативном контексту. Невоља је утолико већа што је због цене, неутралног мириса и што се продаје у филетима без костију пангасијус све чешће на трпези српских потрошача. Забринутост потрошача расте и због тога што филете пангасијуса често дају деци.

Управо зато ће „Политикин“ „Потрошач” да иницира ванредне контроле исправности вијетнамског сома на нашем тржишту. Протеклих дана, међутим, није било конкретних одговора на овакву иницијативу будући да у инспекцијама тврде да се увоз сваке серије строго проверава. Међутим, из организација за заштиту потрошача поручују да уколико постоји и најмања сумња да нешто на тржишту није у реду, то би ваљало испитати. Тим пре што цена ванредне контроле пангасијуса није велика за државу. Па, уколико резултати покажу да је све потпуно у реду, тим боље по грађане. У организацијама за заштиту потрошача су рекли и да су спремни да подрже контроле безбедности пангасијуса будући да, како кажу, постоје опречна мишљења о вијетнамском сому. Али, за то им је потребна сарадња Ветеринарске инспекције.

У овој инспекцији већ су за „Политику” рекли да је са вијетнамским сомом на нашем тржишту све у реду и да од почетка ове године није било забране увоза ове рибе у нашу земљу. У „Тропик трејду”, једном од увозника, тврде да потрошачи у Србији могу да буду спокојни, јер, како кажу, имају све неопходне потврде о исправности филета пангасијуса.

– Питање квалитета зависи од контекста. Ако разговарамо о квалитету рибе у смислу конзумације и њене исправности, ова риба је квалитета као и било која друга која се може купити на нашем тржишту. Последње деценије се, због веће потражње за овом рибом, појавила и потреба за већом контролом производње. Осим тога, приликом увоза овог артикла у Србију обављају се и редовне ветеринарске и санитарне контроле, а које су регулисане законима и правилницима Републике Србије. Овлашћене институције за испитивање намирница, приликом сваког увоза, на захтев надлежног ветеринарског инспектора, обављају (о трошку увозника) сензорну, хемијску, микробиолошку и анализу на тешке метале и радионуклеиде, односно радиоактивност – истиче Војин Кличковић, комерцијални директор „Тропик трејда”, додајући да је узгој рибе у Вијетнаму у погледу безбедности и исправности на истом нивоу, ако не и на вишем, од оног који имамо у Србији и околним земљама на сличним рибњацима.

– Ова пољопривредна грана једна је од најзначајнијих производних грана у Вијетнаму, приход од извоза је близу једне милијарде долара, па јој се поклања посебна пажња будући да доноси значајан приход како самим произвођачима тако и државном буџету Вијетнама и у том смислу су веома битне провере исправности и безбедности саме производње – тврди Кличковић.

------------------------------------------------------------

Преваре са вијетнамским сомом

У фокус медија пангасијус је дошао пре две године када је његова продаја била забрањена у Италији. Потом су преваре са овом рибом почеле на нашем тржишту јер је вијетнамски сом продаван као знатно скупљи филет листа. Због сличног изгледа и неутралног мириса разлику је било тешко уочити. Недавно је на насловне стране доспео пошто је у водећим западним трговинским ланцима анализом утврђено да је у рибљим пљескавицама „мењао” бакалар са Аљаске. Овај пут се у причу умешао и Гринпис, а превару је потврдила анализа ДНК и истраживање које је обављено на Универзитету Бангор у северном Велсу.