Ispitati kvalitet pangasijusa

Ponovna sumnja u kvalitet pangasijusa, vijetnamskog soma pokrenula je lavinu pitanja i pojačala zabrinutost potrošača za ispravnost ove vrste ribe. Jer, dok iz nadležnih institucija i od uvoznika poslednjih dana stižu uveravanja da je pangasijus potpuno bezbedan, podatak da je ova riba bila pod znakom pitanja u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Belgiji, Norveškoj i Danskoj govori da bi inspekcije u Srbiji trebalo još jednom da se pozabave ovim problemom.

Da li je riba koja često nije dobra za Evropu, jer dolazi iz reke Mekong koja se smatra zagađenom, zadovoljavajuća jedino za naše tržište?

Redakciji „Politikinog” „Potrošača” mesecima se javljaju čitaoci koje zanima kakav je kvalitet pangasijusa. Pitaju zašto su fileti ove ribe znatno jeftiniji od drugih i zbog čega se stalno pominje u negativnom kontekstu. Nevolja je utoliko veća što je zbog cene, neutralnog mirisa i što se prodaje u filetima bez kostiju pangasijus sve češće na trpezi srpskih potrošača. Zabrinutost potrošača raste i zbog toga što filete pangasijusa često daju deci.

Upravo zato će „Politikin“ „Potrošač” da inicira vanredne kontrole ispravnosti vijetnamskog soma na našem tržištu. Proteklih dana, međutim, nije bilo konkretnih odgovora na ovakvu inicijativu budući da u inspekcijama tvrde da se uvoz svake serije strogo proverava. Međutim, iz organizacija za zaštitu potrošača poručuju da ukoliko postoji i najmanja sumnja da nešto na tržištu nije u redu, to bi valjalo ispitati. Tim pre što cena vanredne kontrole pangasijusa nije velika za državu. Pa, ukoliko rezultati pokažu da je sve potpuno u redu, tim bolje po građane. U organizacijama za zaštitu potrošača su rekli i da su spremni da podrže kontrole bezbednosti pangasijusa budući da, kako kažu, postoje oprečna mišljenja o vijetnamskom somu. Ali, za to im je potrebna saradnja Veterinarske inspekcije.

U ovoj inspekciji već su za „Politiku” rekli da je sa vijetnamskim somom na našem tržištu sve u redu i da od početka ove godine nije bilo zabrane uvoza ove ribe u našu zemlju. U „Tropik trejdu”, jednom od uvoznika, tvrde da potrošači u Srbiji mogu da budu spokojni, jer, kako kažu, imaju sve neophodne potvrde o ispravnosti fileta pangasijusa.

– Pitanje kvaliteta zavisi od konteksta. Ako razgovaramo o kvalitetu ribe u smislu konzumacije i njene ispravnosti, ova riba je kvaliteta kao i bilo koja druga koja se može kupiti na našem tržištu. Poslednje decenije se, zbog veće potražnje za ovom ribom, pojavila i potreba za većom kontrolom proizvodnje. Osim toga, prilikom uvoza ovog artikla u Srbiju obavljaju se i redovne veterinarske i sanitarne kontrole, a koje su regulisane zakonima i pravilnicima Republike Srbije. Ovlašćene institucije za ispitivanje namirnica, prilikom svakog uvoza, na zahtev nadležnog veterinarskog inspektora, obavljaju (o trošku uvoznika) senzornu, hemijsku, mikrobiološku i analizu na teške metale i radionukleide, odnosno radioaktivnost – ističe Vojin Kličković, komercijalni direktor „Tropik trejda”, dodajući da je uzgoj ribe u Vijetnamu u pogledu bezbednosti i ispravnosti na istom nivou, ako ne i na višem, od onog koji imamo u Srbiji i okolnim zemljama na sličnim ribnjacima.

– Ova poljoprivredna grana jedna je od najznačajnijih proizvodnih grana u Vijetnamu, prihod od izvoza je blizu jedne milijarde dolara, pa joj se poklanja posebna pažnja budući da donosi značajan prihod kako samim proizvođačima tako i državnom budžetu Vijetnama i u tom smislu su veoma bitne provere ispravnosti i bezbednosti same proizvodnje – tvrdi Kličković.

------------------------------------------------------------

Prevare sa vijetnamskim somom

U fokus medija pangasijus je došao pre dve godine kada je njegova prodaja bila zabranjena u Italiji. Potom su prevare sa ovom ribom počele na našem tržištu jer je vijetnamski som prodavan kao znatno skuplji filet lista. Zbog sličnog izgleda i neutralnog mirisa razliku je bilo teško uočiti. Nedavno je na naslovne strane dospeo pošto je u vodećim zapadnim trgovinskim lancima analizom utvrđeno da je u ribljim pljeskavicama „menjao” bakalar sa Aljaske. Ovaj put se u priču umešao i Grinpis, a prevaru je potvrdila analiza DNK i istraživanje koje je obavljeno na Univerzitetu Bangor u severnom Velsu.