Лечење од Интернета

Сви родитељи чија деца проводе готово све слободно време испред рачунара треба да се забрину, јер престоницом влада нова врста зависности – од Интернета и рачунара. У овај облик менталног поремећаја спадају они који не могу да преживе дан уколико не контактирају са другим људима популарним "четовањем" или не "прочешљају" сајтове на Интернету, а лечење је неопходно и опседнутима "сајбер" сексом, или слањем електронске поште.
Угрожене су све популације од седам до 77 година, али тренутно у нашој земљи највише времена испред екрана проводе тинејџери. Ова релативно нова врста зависности наметнула је и потребу за отварањем првог Саветовалишта за лечење оних који не могу без игрица и четовања. Интересантно је да је први "пацијент" тинејџер, који је због игрица напустио средњу школу и који је без компјутера једино ишао у тоалет и бака удовица, која је после смрти супруга утеху нашла у вишечасовном "четовању".
Милан Радовановић, специјални педагог Дефектолошког саветовалишта "Ентера", које се налази у Поп-Лукиној улици, каже да
се зависницима могу сматрати они који свакодневно проводе више од четири, или шест сати слободног времена уз рачунар, који су изоловани од друштвених активности и друже се само са "виртуелним" пријатељима.

– Већ сам радио са онима који су зависни од других болести, а на идеју да покренем овако једно саветовалиште дошао сам гледајући пријатеља који има проблема са тим. Наиме, шетали смо једног дана и он је из чистог мира пожелео да на улици удари човека који га нервира, као и да седне да вози мотор, иако то не зна. Када сам га питао због чега то ради, рекао је да је убеђен да то може да ради као што је видео у игрицама. Тада сам схватио колико је опасно то мешање виртуелног и стварног света – истакао је Радовановић.
Лечење ове зависности траје годину дана и слично је као код зависника од алкохолизма, коцкања, или наркоманије, а разлика је у томе што се од пацијента не тражи да се у потпуности одрекну рачунара.

Проблеми са хемороидима, кичмом и видом, депресијом, несаницом, тешкоће при концентрацији и памћењу – неке су од последица болести, а стручњаци кажу да се зависници могу препознати посебно по повећаној агресивности према најближима. Радовановић упозорава родитеље да деци тада не треба насилно одузети компјутер, већ да је неопходно што више разговарати и проводити слободно време са својом децом.

– Зову нас и питају да ли је можда реч о шали. Наш народ не схвата колико је ово озбиљан проблем. После једногодишњег лечења, следи дружење у клубовима самопомоћи. Третмани су преузети са Запада, јер код нас званични подаци о броју оболелих не постоје. У Америци су подједнако од рачунара зависни жене и мушкарци, више белци него црнци и углавном образовани грађани – објашњава наш саговорник.

Међутим, у престоничким компјутерским играоницама и клубовима хиљаде малишана и оних нешто старијих и даље живе у виртуелном свету, не желећи да признају да имају проблем и да им је тешко да се одвикну од зурења у монитор.

– Волим да се играм повремено и не мислим да сам зависник. Једноставно речено, то волим, као што неко други воли да излази и проводи време у кафићима. Упознао сам много другара са којима размењујем тактику и једва чекам да дођем из школе да наставимо тамо где смо стали – објаснио је Горан Ђорђевић, ученик завршне године основне школе.

Иако на први поглед у свим здравственим установама делује као да је већ све измишљено и да већ постоји лечење од свих врста зависности, стручњаци, ипак, позивају на опрез. Претпоставља се да ће оног тренутка када дође до побољшања стандарда доћи и до стварања нових облика болести – тенорексије, односно зависности одржавања коже тамном, као и зависности од претераног куповања, које је у богатим земљама већ попримило облике епидемије.