Разносаче сменили асистенти на терену

Немојте да се изненадите ако вам телефонира "асистент секретарице господина..." Наставак би открио на којег познатог српског бизнисмена се та прича односи, што и није превише важно, али када су нова занимања у питању важно је – рaдно место асистента секретарице је посве ново. И необично. Да не паметујемо, али у номенклатури занимања у Србији такво место још није евидентирано. Зато, питање следи – откад су секретари имали асистенте... Ко не зна да је почело, сам је крив. Почело је вероватно због обима послова које наречени бизнисмен има и мора да обави.

Шалу на страну, како се свет развија тако ничу и нова, дотад непозната занимања. Компјутерски начин рада исфорсирао је занимања око којих се баш "ломи" језик: компјутерски техничар је још лако да се изговори, али веб-дизајнер, апликациони развојни програмер, софтверски инжењер, па дизајнер мултимедијалних садржаја (у некаквом преводу који је само приближан ономе што у српском фонду речи познаје наш речник), па апликациони техничар, софтверски дизајнер... Ко је ту коме шеф, ко слуша кога, шта ко ради...  

Реформа средњег стручног образовања почела је пре неколико година. За то време чак 34 нова (огледна) образовна профила ушла су у више од стотину школа у Србији. За овај део реформе заслужни су програм Европске уније КАРДЗ, немачка владина организација (ГТЦ), српско Министарство просвете и спорта и Заједница средњих стручних школа. Такви огледи у блиској будућности неће ући у редован школски систем Србије, али се зато планира сажимање и модернизација свих наставних програма. "Уградњи" огледа, наиме, треба да претходе анализе Центра за стручно и уметничко образовање, који прати и процењује експерименталне програме у различитим срединама. После свега, процене се износе Министарству просвете а касније и Националном просветном савету. Тек после њихове верификације могуће је да оглед замени постојећи средњошколски програм. То значи да у пракси пре заживе нова занимања него што наше школство реагује и почне да школује децу за та речена нова радна места.

Ово је и својеврсна прилика да ученици по завршетку школовања добију посао у предузећу у коме су обављали праксу. Поједине фирме већ нуде и стипендије за дефицитарна (читај – нова) занимања. Ова важна напомена свршеним основцима стајаће у јединственом конкурсу за упис у средње школе, па ће тако имати могућност бољег избора.

Када у Србији кажете да вам се радно место зове модератор или аниматор, људи су склони да помисле свашта. А то је уствари посао показивача и забављача. У варијантама, наравно...

Успешна предузећа на Западу одавно су загребала испод површине проблема и понудила решења. Готово да нема велике фирме која у својој организацији нема "Human resource menager" или менаџера за људске ресурсе. Схватило се одавно да је успешна фирма незамислива без човека, или читавог сектора, који брине о окупљању и развоју људских потенцијала, пресудних за општи успех компаније.

Ко се сећа Шуварове реформе од пре две деценије, сетиће се да је она донела бројна нова занимања по завршетку стручних школа: набацивач пене за бријање, израђивач доњег дела обуће и слична конкретна али неразумљива звања и знања. Свршени гимназијалци стицали су занимања "сарадник у настави", "помоћни информатичар" и слично, и сви су се смејали аутору и његовој реформи. Данас када се у огласима прочита да фирма тражи асистента продаје на терену, стварно треба бити практичан и обавештен да би се схватило да је то, на пример, разносач пица, а да је асистент санитарног пројектменаџера, народски речено – чистачица. Често настане проблем због помодарства у језику а не у стварном ширењу занимања. Ко је замумуљио целу ствар, сам је крив!