Музеј посећенији од утакмице

Народни музеј у Зрењанину је данас најуспешнија кућа културе у Банату.

Завидан статус музеј има и због релативно дуге традиције која траје од почетка прошлог века и вероватно због тога што је Зрењанин, односно Велики Бечкерек имао свој значај у Аустроугарској као центар Торонталске жупаније и од самог почетка установа је имала регионални карактер који ће се касније огледати и у чињеници да је град био средиште Баната. Унутар збирки пет одељења музеја смештено је преко 33.000 музејских предмета. Презентација сеодвија у оквиру сталне поставке и тематских изложби, а музеј има три изложбена простора у приземљу зграде, то су Салон, Мали салон и Хол музеја који је адаптиран у изложбени простор.

Зрењанински Народни музеј проглашен је за најбољи музеј у Србији у 2006. години чиме је потврђен исправан курс менaџмента кога успешно води директор Божидар Воргић. Те године изложбене просторе обишло је преко 85.000 посетилаца, постављене су 34 организоване тематске изложбе и реновиране сталне поставке. У претходних шест година укупан број посета премашио је 425.000. У то је тешко поверовати, али музејске манифестације у Зрењанину боље су посећене него спортске утакмице или концерти. Тајна је вероватно у креативности и сталном ангажману у уношењу новина. Изложбе које су обележиле претходне године су рецимо: Урош Предић (са преко 17.000 посетилаца), Сава Шумановић, Сто лица столица, Историја спорта Зрењанина, Надежда Петровић, Владимир Величковић, Стеван Алексић, Матејски брод, Нити светлости, Мића Поповић, Леонардо да Винчи у Зрењанину (преко 15.000 посетилаца) и многе друге у које спадају и неке специфичне као што су: Сценографије и костими Миодрага Табачки, Милена Павловић-Барили, Службено одело у Србији у 19. и 20. веку, Слике и скулптуре из приватне збирке Ђуре Поповића, Од Паје Јовановића до Марине Абрамовић, Од Тихуане до Тетке Ане – рокенрол у Зрењанину шездесетих и седамдесетих. Ова последња је изазвала незапамћен интерес и памтиће се по томе што су грађани сами доносили експонате и тако испољавали жал за неким, за њих, бољим временима. Кроз изложбе и пратеће програме представљене су културе Француске, Африке, Кине, Јапана.

Ђ. Ђукић