Мало новца за надарене

Колико наше друштво води рачуна о надареним ђацима довољно показује и чињеница да су на последњој републичкој смотри за таленте, ученици своје научне радове приказивали на – позајмљеном лаптопу. Од Министарства за науку већ шест година нису добили ни динара, а 12,5 милиона динара колико је прошле године Министарство просвете и спорта наменило Републичком центру за таленте, "покрило" је само трећину трошкова ове установе.

Због недостатка новца, запослени у Републичком центру од јуна нису примили плате, а чак им је и телефон био искључен због неплаћених рачуна. Будући да ментори, који помажу ђацима у научноистраживачком раду, још од прошле године нису добили плату, запослени страхују да ће убудуће бити смањен број квалитетних стручњака који ће прихватити да раде овај посао.

У оквиру Републичког центра за таленте постоји 14 регионалних одељења као и два у Београду у којима се ради са талентованим ученицима, узраста од седмог основне до четвртог разреда средње школе. Само на прошлогодишњем тестирању, којим је обухваћено 500 школа, "улазницу" у центре за таленте добило је око 2.050 најталентованијих ученика, а планирано је да ове школске године овај број буде повећан.

– У овој држави као да нико не мари за надарене ученике који се од седмог разреда баве научноистраживачким радом. Њихови успеси на смотри научних радова се не вреднују приликом уписа у средње школе. Срећом, високошколске установе имају више разумевања, јер са овом децом раде њихови предавачи – објашњава Љиљана Морачевић, секретар Републичког центра за таленте.

У регионалним центрима је у току тестирање ђака из више од 500 образовних установа по психолошко-педагошком програму и тестовима опште способности које је саставио професор Панта Ковачевић са Филозофског факултета. Одабрани ученици ће се определити за област која их занима, и уз помоћ ментора смислити тему коју ће истражити. Резултате вишемесечног рада представиће на смотри која ће бити организована у мају следеће године.

Млади истраживачи прошле године, између осталог, бавили су се клизиштем у Умци, загађењем у Бору, алгоритмима за сортирање низова, а према речима Александра Токовића, в. д. директора Републичког центра, многи њихови проналасци могу да се искористе и примене у привреди. Токовић додаје да, осим дипломе за учешће на смотри, најуспешнији млади проналазачи не добијају никакву награду, па чак ни реч похвале од надлежних у министарствима.

Иако Скупштина града не издваја средства за ову област, у Регионалном центру за таленте "Београд два" се надају повременим донацијама. Према речима Николе Срзентића, директора, у последњих 10 месеци, добили су 30.000 динара од ЈКП-а "Градске пијаце", а за око 450 овогодишњих полазника морају обезбедити надокнаду за менторе и коришћење лабораторија.

За разлику од центара у Београду и Земуну, које не помаже локална власт, руководиоци центра у Панчеву имају чиме да се похвале. Према речима Драгољуба Цуцића, директора ове установе, захваљујући општинској власти, око 200 деце има добре услове за рад. Најталентованији Панчевци похађају семинаре, летње и зимске школе и сарађују са професорима факултета и института.

Руководиоци центра у Панчеву ће ускоро добити сопствене просторије и стално боравиште, а многе њихове колеге из унутрашњости су годинама принуђене да раде у приватним становима.