„Пушкице” у чарапи, камера у наочарима

До пријемних испита за упис на факултете и у средње школе остало је мање од два месеца, а већина малих и великих матураната убрзано „загрева столицу” не би ли обновили градиво које се проверава у борби за књижицу или индекс. Ипак, одређени број њих, до места на жељеном факултету и средњој школи покушаће да дође уз помоћ недозвољених средстава, због чега се ових дана огласи пуне понудама о изнајмљивању и куповини „бубица”.

Драгиша Потић, шеф Центра за издаваштво и информисање београдског Правног факултета каже да је овај факултет међу првима купио „ометач бубица” и да се за ове три године видно смањио број оних који до индекса или оцене покушавају да дођу уз помоћ недозвољених средстава.

– Уређај је мали, попут пејџера и наставник га држи у џепу, руци или на катедри. Пред почетак испита професор упозори студенте да искључе мобилне телефоне и да је укључен ометач – каже Потић и додаје да се уређај користи како у време испитног рока, било на писаној или усменој провери знања, тако и када полажу будући бруцоши.

На питање шта се догађа када се открије превара, он одговара да се бруцош удаљава с пријемног испита и сматра се да га није полагао, док се за студентске прекршаје формира Комисија која испитује случај и у зависности од ситуације одређује казну опомене или забране полагања испита у одређеном временском року.

– Нажалост и даље има много огласа за продају и изнајмљивање „бубица” на бандерама око факултета, чак и на огласној табли, а државни органи не реагују, иако то нису анонимне особе – постоји број мобилног телефона. Не можемо ми да изигравамо полицајце – каже Потић.

Стеван Ђокић, приватни детектив из Београда каже да се бубице набављају углавном преко огласа, али да се често студенти и њихови родитељи обраћају и његовој агенцији која се не бави тиме, али због посла мора да увек буде у току. Он наводи да се углавном користе три основна помагала за варање на испитима.

– „Бубице” су најбоље и тренутно се највише користе, а изнајмљивање је до 30 евра по дану. Уколико на факултету постоји уређај који блокира сигнал „бубица” је неупотребљива, па се користи воки-токи. Обично помагач седи у колима поред факултета пошто је домет ограничен на неколико километара – прича Ђокић.

Воки-токи са „бубицом” кошта од 80 до 120, а бубица са телефоном од 100 до 150 евра. Најскупљи је, уједно и најновији уређај – камера са аудио-визуелним предајником смештеним у наочарима.

– Она кошта од 300 до 350 евра и може да се угради и у сунчане и у наочаре за вид. Камера је пречника око милиметра и све се види, цео задатак на пример – каже Ђокић.

А како све то изгледа у пракси прича нам апсолвент једног друштвеног факултета који је до сада „бубице” користио три пута, у како каже, крајњој нужди. Просек му је, иначе, виши од девет.

– Први пут сам добио седам, други осам, а трећи пут је нисам користио јер се све чуло, ширио се звук учионицом. Ипак сам добио девет – прича нам овај студент који је из разумљивих разлога инсистирао на анонимности.

Владимир Стојановић, дугогодишњи професор математике, каже да му се током каријере дешавало да ухвати студената како користи недозвољена помагала, али да га никада није удаљио са испита, јер сматра да је кривица професора уколико се то догоди.

– Професор је дужан да обезбеди услове да се то не догоди. Најчешћи и прилично ружан начин варања на испитима је одлазак у тоалет и зато ја имам обичај да пред почетак испита кажем да неће бити излазака током провере знања и да онај ко то жели одмах оде у тоалет – прича нам овај професор Саобраћајног факултета.

А кад је реч о преписивању у тоалету, најпре студент са решењима затражи одлазак у тоалет, а потом излази и његов друг који преписује оно што не зна.

Др Петар Јовановић, директор Високе школе за пројектни менаџмент каже да је овде за сада забележен један случај – ухваћен је момак који је уместо друга полагао испит. Студент је кажњен шестомесечном забраном изласка на испите.

А да је варање нешто с чиме се почиње још у основној школи, потврђују и речи Миодрага Сокића, председника Форума београдских гимназија, који каже да су њихове анализе ранијих резултата показале да од укупног броја ученика у Србији бар половина ђака упише жељену школу захваљујући преписивању и другим недозвољеним радњама.