У чије име

Приметите разлику. Први министар спољних послова: "Био сам у званичној посети Израелу... У свој распоред унео сам и један слободан дан. То се тако радило. И Израелцима је било јасно шта то значи и нама је то било јасно, али се није изговарало. Тај слободни дан у ствари је значио да ћу посетити и Палестину".
Други министар спољних послова: "Био сам у званичној посети Израелу... Нисам хтео да се састанем с палестинским званичницима..."
Први министар је Горан Свилановић, који је у Израелу био 2002. године. Ево како он описује сусрет с тадашњим палестинским председником Јасером Арафатом: "Очигледно је да је сама реч Југославија сва врата у његовом срцу отварала. Био је веома љубазан, али и веома тужан, чак депресиван. Рекао сам му одмах да нисам ту да бих посредовао или било шта друго тако велико радио, већ да хоћу да му испричам шта се све догодило с нашом земљом, шта данас радимо, који су нам проблеми".

Други министар је Вук Драшковић. Он је ових дана у Израелу изјавио и ово: "Мира на Блиском истоку нема зато што неке арапске земље и организације не признају право Израела да постоји... Моја земља мора да координира напоре са својим арапским пријатељима како би они утицали на друге да признају Израел...".

Свилановић није нудио услуге посредовања, али је ипак отишао код Арафата. Драшковић нуди те услуге, само не би да иде на палестинске територије.

Нико Драшковића није терао да се састаје с лидерима палестинске владе, односно вођама покрета Хамас који не признаје Израел али је, бар као и недавно Хавијер Солана, могао да се састане с умереним палестинским председником Махмудом Абасом. Зашто није?

Док тврди да Србија и њени "арапски пријатељи" могу да помогну да арапске државе које сада не признају јеврејску државу коначно то ураде, министар вређа те исте "пријатеље". Рекао је да не разуме њихову реакцију на објављивање карикатура Мухамеда.

"Муслимански приступ томе и слободни свет две су паралелне линије које се не сусрећу", рекао је Драшковић. У чије име? У име муслимана Србије, чији је такође министар?

Министру Драшковићу мора се ипак одати признање што је у Тел Авиву и Јерусалиму говорио о заједничком страдању Срба и Јевреја у Другом светском рату, подржао иницијативу да званични Београд затражи изручење злочинаца из Другог светског рата и што је навео Израелце да размишљају о сличностима Косова и Јерусалима. Али, да ли је својим негативним изјавама о Арапима и свим муслиманима нанео већу штету? Зашто министар ниподаштава Палестину, државу с којом Србија има дипломатске односе? И зашто то ради управо у данима кад израелски војници поново убијају цивиле у Гази?

Лако је замислити реакцију злобних медија на вест да се српски министар састао с израелским колегом и с њим расправљао о размени становништва у спорним областима. "Срби Израелу дају рецепт за етничко чишћење", био би наслов такве вести. Нажалост, тај састанак се и десио у Јерусалиму. Драшковић је разговарао с новим израелским министром за стратешка питања Авигдором Либерманом, који је познат по залагању за протеривање етничких Арапа из јеврејске државе. "Не може Палестина да буде национално хомогена држава, а да у Израелу живи од 22 до 23 одсто Арапа", објаснио је Либерман колеги из Београда.

Треба се надати да се наш министар није сложио.