Сведок уплашен и разочаран

"Уплашен сам и разочаран. Дванаест година сам полицајац, променио сам три СУП-а. Сада радим у Медвеђи, тешко ми је због тога што сам сведок на овом суђењу. Нико ми ништа не говори, али се осећа шта мисле о мени. У случају да дође до нечега у Медвеђи, први метак је мој", изјавио је јуче полицајац Велибор Вељковић, сведок на суђењу за ратни злочин у Сувој Реци.

Осам старешина и полицајаца МУП-а Србије оптужено је за убиство 48 цивила 26. марта 1999. године, другог дана НАТО бомбардовања. Међу настрадалима је чак 47 чланова више породица Бериша, претежно жена и деце, старости између једне и сто година. Већина је, после истеривања из кућа и уличне потере, побијена у локалној пицерији у коју су убачене ручне бомбе, а преживели су затим засути рафалном паљбом из аутоматских пушака.

"Група за убијање"

Сведок Вељковић, који је у више исказа током истраге, неке од оптужених довео у директну везу са злочином, јуче у Палати правде у Београду није поновио такве тврдње. У на моменте конфузном исказу пред већем судије Винке Берахе углавном је одговарао са "не сећам се" и "не знам". Било је приметно да је Вељковић узбуђен. Преко разгласа се могло чути његово тешко дисање. У једном тренутку је чак тражио, и добио, паузу. На питање судије Берахе, а касније и тужиоца Миољуба Виторовића, да ли му неко прети и да ли му треба заштита, одговорио је одречно.

Овај полицајац, евидентичар у Одељењу унутрашњих послова Сува Река, каже да је критичног 26. марта избегао да учествује у ликвидацијама цивила, али да је морао да учествује у утоваривању лешева у камион. Међутим, иако се у преткривичним списима спомиње да су се локални полицајци поделили у "групу за убијање" и "групу за склањање лешева", Вељковић јуче није могао да се изјасни по чијем наређењу је злочин спроведен. Прецизирао је да су убиства почела ликвидацијом притвореника који је изведен из станице и усмрћен из ватреног оружја, а наставила се пуцањем по цивилима на улици и кулминирала масакром у пицерији. Сведок тврди да су убиства престала после телефонског наређења примљеног у ОУП-у Сува Река, после чега је локалном албанском становништву наређено да напусти град.

Вељковић јуче никога од оптужених није директно теретио за убиства, али је рекао да су многи од њих били у непосредној близини збивања. Пре него што је дошло до масакра видео је покојног Радована Тановића, који је по оптужници убацио две бомбе у пицерију пуну цивила, и оптужене Слађана Чукарића и Мирослава Петковића да наоружани пушкама "иду негде", а затим и испред пицерије пуне лешева.

"Све сте ми побили..."

– Пошто сам морао да износим лешеве, ушао сам у пицерију. Испред мене појавио се човек стојећи на коленима, који се иза шанка заклонио од експлозија и рафала, и рекао: "Целу породицу сте ми побили, оставите бар мене". Изашао сам из локала, неко је ушао унутра и убио га – препричао је Вељковић језиве тренутке.

Он је додао да је преживела и једна жена, старости између 60 и 65 година, да се налазила тик поред улазних врата локала и да му је рекла нешто на албанском. Направила је покрет руком преко груди а сведок је, како каже, помислио да има сакривену бомбу или пиштољ, због чега је истрчао напоље и рекао "Жива је!" Опет је неко ушао и докрајчио је, а Вељковић није могао да каже ко је то био. Он је рекао да је око 30 лешева утоварио у камион паркиран испред пицерије, као и да му је посебно тешко пало склањање дечјих тела.

Вељковић јуче није могао да каже ни где су се у време злочина налазиле његове тадашње старешине – окривљени командир станице Радојко Репановић и његов помоћник Ненад Јовановић, ни полицајци Зоран Петковић и Рамиз Папић. Није имао сазнања ни где је био Мишко "Дебејац", односно припадник тадашњег РДБ-а, окривљени Милорад Нишавић, који је имао канцеларију у ОУП-у Сува Река.