Svedok uplašen i razočaran

"Uplašen sam i razočaran. Dvanaest godina sam policajac, promenio sam tri SUP-a. Sada radim u Medveđi, teško mi je zbog toga što sam svedok na ovom suđenju. Niko mi ništa ne govori, ali se oseća šta misle o meni. U slučaju da dođe do nečega u Medveđi, prvi metak je moj", izjavio je juče policajac Velibor Veljković, svedok na suđenju za ratni zločin u Suvoj Reci.

Osam starešina i policajaca MUP-a Srbije optuženo je za ubistvo 48 civila 26. marta 1999. godine, drugog dana NATO bombardovanja. Među nastradalima je čak 47 članova više porodica Beriša, pretežno žena i dece, starosti između jedne i sto godina. Većina je, posle isterivanja iz kuća i ulične potere, pobijena u lokalnoj piceriji u koju su ubačene ručne bombe, a preživeli su zatim zasuti rafalnom paljbom iz automatskih pušaka.

"Grupa za ubijanje"

Svedok Veljković, koji je u više iskaza tokom istrage, neke od optuženih doveo u direktnu vezu sa zločinom, juče u Palati pravde u Beogradu nije ponovio takve tvrdnje. U na momente konfuznom iskazu pred većem sudije Vinke Berahe uglavnom je odgovarao sa "ne sećam se" i "ne znam". Bilo je primetno da je Veljković uzbuđen. Preko razglasa se moglo čuti njegovo teško disanje. U jednom trenutku je čak tražio, i dobio, pauzu. Na pitanje sudije Berahe, a kasnije i tužioca Mioljuba Vitorovića, da li mu neko preti i da li mu treba zaštita, odgovorio je odrečno.

Ovaj policajac, evidentičar u Odeljenju unutrašnjih poslova Suva Reka, kaže da je kritičnog 26. marta izbegao da učestvuje u likvidacijama civila, ali da je morao da učestvuje u utovarivanju leševa u kamion. Međutim, iako se u pretkrivičnim spisima spominje da su se lokalni policajci podelili u "grupu za ubijanje" i "grupu za sklanjanje leševa", Veljković juče nije mogao da se izjasni po čijem naređenju je zločin sproveden. Precizirao je da su ubistva počela likvidacijom pritvorenika koji je izveden iz stanice i usmrćen iz vatrenog oružja, a nastavila se pucanjem po civilima na ulici i kulminirala masakrom u piceriji. Svedok tvrdi da su ubistva prestala posle telefonskog naređenja primljenog u OUP-u Suva Reka, posle čega je lokalnom albanskom stanovništvu naređeno da napusti grad.

Veljković juče nikoga od optuženih nije direktno teretio za ubistva, ali je rekao da su mnogi od njih bili u neposrednoj blizini zbivanja. Pre nego što je došlo do masakra video je pokojnog Radovana Tanovića, koji je po optužnici ubacio dve bombe u piceriju punu civila, i optužene Slađana Čukarića i Miroslava Petkovića da naoružani puškama "idu negde", a zatim i ispred picerije pune leševa.

"Sve ste mi pobili..."

– Pošto sam morao da iznosim leševe, ušao sam u piceriju. Ispred mene pojavio se čovek stojeći na kolenima, koji se iza šanka zaklonio od eksplozija i rafala, i rekao: "Celu porodicu ste mi pobili, ostavite bar mene". Izašao sam iz lokala, neko je ušao unutra i ubio ga – prepričao je Veljković jezive trenutke.

On je dodao da je preživela i jedna žena, starosti između 60 i 65 godina, da se nalazila tik pored ulaznih vrata lokala i da mu je rekla nešto na albanskom. Napravila je pokret rukom preko grudi a svedok je, kako kaže, pomislio da ima sakrivenu bombu ili pištolj, zbog čega je istrčao napolje i rekao "Živa je!" Opet je neko ušao i dokrajčio je, a Veljković nije mogao da kaže ko je to bio. On je rekao da je oko 30 leševa utovario u kamion parkiran ispred picerije, kao i da mu je posebno teško palo sklanjanje dečjih tela.

Veljković juče nije mogao da kaže ni gde su se u vreme zločina nalazile njegove tadašnje starešine – okrivljeni komandir stanice Radojko Repanović i njegov pomoćnik Nenad Jovanović, ni policajci Zoran Petković i Ramiz Papić. Nije imao saznanja ni gde je bio Miško "Debejac", odnosno pripadnik tadašnjeg RDB-a, okrivljeni Milorad Nišavić, koji je imao kancelariju u OUP-u Suva Reka.