Сами себи скратили мандат

ИНТЕРВЈУ
Демократска странка Србије стигла је до краја мандата у Влади Србије, а при том је у овом тренутку једина партија за коју се рачуна да ће готово сигурно бити и у следећој влади. Неки јој чак дају добре изгледе да поново буде стожерна, иако се, према испитивањима јавног мњења, Српска радикална странка и Демократска странка боље котирају у бирачком телу практично од последњих парламентарних избора децембра 2003. године.

Александар Поповић, потпредседник Демократске странке Србије и министар науке и заштите животне средине, потврђује у разговору за "Политику" да заиста постоје шансе да ДСС води и следећу српску владу.

– Наравно, бирачи ће дати коначне одговоре на многа питања, али верујем да није нереално да ДСС буде кључан чинилац и наредне владе. Све анкете показују да ДСС у овом тренутку сасвим добро стоји, исто или чак боље него у децембру 2003. године. Осим тога, евидентан је и тренд успона рејтинга, што је можда још важније. Али, анкете су, ипак, анкете, тако да треба сачекати и изјашњавање бирача – истиче Поповић.

• Али и ДС боље стоји сада него онда.

– И то је тачно. Понављам, грађани ће на изборима дати свој суд о томе шта смо ми радили, али и како су се други понашали док су били у власти. Верујем да су ресори које је ДСС водио у влади обавили добар посао и ми, знајући шта смо урадили у ове две и по године, са вером у себе, уверени да ће то и грађани препознати, идемо у парламентарне изборе.

• Да ли је Војислав Коштуница једини кандидат ДСС-а за будућег премијера?

– О томе нисмо расправљали у страначким органима, али мислим да је Војислав Коштуница показао да је веома добар председник владе. Нама је за председника владе потребан државник у потпуном смислу тог појма, демократа који брине о анационалном, државном и општем интересу. Нажалост, нема много људи тог калибра у Србији.

• Да ли је и ДСС-у одговарало раздвајање парламентарних и председничких избора, на чему су опет радикали инсистирали, да би, према неким тумачењима, оставио места за евентуално кандидовање Коштунице за председника Србије, ако не буде услова да поново буде премијер?

– Битно је најпре да се изабере нова скупштина, која, осим избора владе, има пред собом и усклађивање свих закона везаних за положај и ингеренције председника државе и локалне самоуправе. Наравно, након усклађивања ових закона следе избори и за те нивое власти. Није, дакле, реч о томе шта коме одговара или не одговара, него о логичном редоследу потеза.

• Залагање за што скорије парламентарне изборе представници владе и Ваше странке објаснили су "природним крајем мандата" после усвајања новог устава Србије. Да ли би се у супротном видело да влада нема већину у Народној скупштини Србије?

– Можда да, а можда и не. Влада има већину, али је та већина одлучила да се, усвајањем устава, у догледно време распишу избори. Дакле, та већина је посредно одлучила да себи скрати мандат. Мислим да је ово важно знати како не би било погрешног закључивања – није, дакле, реч о томе да је влада изгубила скупштинску већину. То су две различите ствари које неки конструишу не би ли им то помогло да покушају да прикажу како су успешни у – како они кажу – рушењу владе.

• А зашто онда за пет месеци нисте у скупштини верификовали статус министара одбране и спољних послова Зорана Станковића и Вука Драшковића? 

– Не видим да је то кривица владе, јер је за избор министра спољних послова и одбране била потребна измена Закона о министарствима, а ту измену је Народна скупштина морала да изгласа. Влада је текст закона на време доставила скупштини, а питајте парламент због чега га није усвојио. Процедура око измене устава јесте "замрзла" многе редовне скупштинске активности, између осталог и пакет закона из области заштите животне средине који је прослеђен скупштини. То ће сачекати наредни сазив парламента.

• А оставке чланова владе из Г17 плус (три министра и вицепремијерка)? То што се скупштина није изјаснила о њима на првој седници због различитог текста оставки поднетих премијеру и председнику парламента, вама као водећој владајућој странци је заправо одговарало.

– Не видим због чега би нам такав развој догађаја одговарао или не би одговарао. Нисмо ми ни писали, ни читали те оставке, треба да о свему питате људе који су оставке писали и председника скупштине. Демократска странке Србије нема никакве везе с тим. Тачно је да је ДСС стожерна странка у влади, али то не значи да одлучује о потезима коалиционих партнера, а посебно не може да значи да ДСС мора да даје одговоре на питања зашто је нека трећа странка урадила ово или оно.

• Питам због тога што вам, између осталог, и због тих шест спорних места опозиција оспорава легитимитет. То доста личи на оптужбе ДСС-а на рачун владе Зорана Живковића.

– Не, ми нисмо оптуживали владу господина Живковића зато што су поједини министри били у оставци (рецимо министар рударства и енергетике и министар локалне самоуправе). Ми смо скупштинску већину оптуживали за флагрантну крађу десетина мандата, али и за фалсификовање гласања, сетите се, уосталом, гласања из Бодрума и Солуна. С друге стране, ту не може бити сличности јер се тада Црна Гора није издвојила из заједничке државе. Дакле, околности су битно другачије.

• На које ресоре "типујете" у будућој влади?

– Када бих се кладио у кладионици, онда бих можда типовао, али чак ни то не радим. Након избора, на којима ће грађани рећи кога желе да виде у власти и ко ужива њихову подршку, то ће бити ствар договора између странака које ће сачињавати владу.

• Добро, којих ресора се не бисте одрекли, или у којима сте се показали тако добрим да бисте волели да наставите рад у њима?

– Нико ресоре не добија у наследство. Није то ничија дедовина. Министарске функције, када је о кадровском питању реч, последица су веома сложених разговора и договора коалиционих партнера. Ми желимо да наставимо рад у министарствима, али то је само један део потребних услова. Ако бисмо сада дали одговор какав очекујете, ризиковали бисмо да нам недобронамерни људи одмах пребаце да је кадровско питање – питање свих питања. А то, бар кад је о ДСС-у реч, апсолутно не стоји.

• Из ДС-а се, незванично, чула понуда за ДСС. "Дају" вам министарства одбране и спољних послова (дакле, оне ресоре у којима би био главни Борис Тадић, за кога рачунају да ће опет бити председник Србије), и евентуално, БИА, а себи остављају полицију, правосуђе, привреду, финансије. 

– Не треба да се очекује да ћу коментарисати евентуалне, било чије незваничне понуде, па ни оне из ДС-а.

•  Колике су шансе за коалицију са ДС-ом после избора, а колике са СРС-ом?

– Одлуку о томе доносиће страначки органи након избора, када резултати буду познати. Готово сам сигуран да ће та тзв. изборна математика бити помало изненађујућа, не у смислу да ће да се појави нека странка на коју нико није рачунао и која ће освојити 100 или 120 мандата, већ да ће бити изненађујућих успеха, али и неуспеха појединих странака. Математичким језиком речено – превише је непознатих у тој једначини да бисмо могли да израчунамо крајњи резултат.

• У сваком случају, није вам страна помисао на то да правите коалицију са радикалима?

– Много тога зависи од резултата избора и одлука надлежних страначких органа, па и одлука с ким нећемо. Потпуно је логично да страначки органи евентуално одлуче и с ким нећемо. Али, ја све време покушавам да објасним да о тим стварима одлучују страначки органи, а не нико појединачно. Било да је одлука с ким хоћемо или с ким нећемо.

• А размишљате ли о формирању предизборне коалиције? Спекулише се о могућности образовања "народњачке коалиције", с којом се ДСС успешно опробао на локалним изборима.

– Чињеница је да локални и парламентарни избори нису исто, ни када добијате, ни када губите. С друге стране, коалиција са Новом Србијом и Јединственом Србијом на локалним изборима дала је резултате, грађани су је препознали као скуп људи који раде и дају решења, и то јесте нека врста показатеља. Уколико долази до било каквих коалиција, и пре и после избора, о томе одлуку мора да донесе Главни одбор ДСС-а, а одлуке доносе и надлежна тела других странака, потенцијалних коалиционих партнера. Било би арогантно да ја још преко медија намећем свој став и Главном одбору своје странке, а камоли члановима других странака. У сваком случају, ако и буде предизборне коалиције, биће то коалиција са програмски сродним странкама.

• А то су?

– Странке центра и десног центра. Сигуран сам да ни пре ни после избора неће бити коалиције са странкама као што су Либерално-демократска партија и Лига социјалдемократа Војводине, на пример.

• Осим ЛДП-а и ЛСВ-а, постоје ли још неке странке неприхватљиве за сарадњу за ДСС?

– Мој став је сасвим јасан – ДСС не може да прави коалицију са странкама које се залажу за независност Косова и Метохије. Никада и никако. Али, и независно од односа према Космету, странка чији високи функционери жале што челнике других странака нису стављали у пртљажнике аутомобила, и чији чланови прекидају промотивне скупове других странака, имају, за мене, неприхватљиво понашање да би били у демократским оквирима. Можемо да се не слажемо у ставовима, то не би требало да буде чудно, али не желим да имам ништа заједничко са онима који се залажу за физичку одмазду над политичким противницима.