Сами себи скратили мандат
ИНТЕРВЈУ
Демократска странка Србије стигла је до краја мандата у Влади Србије, а при том је у овом тренутку једина партија за коју се рачуна да ће готово сигурно бити и у следећој влади. Неки јој чак дају добре изгледе да поново буде стожерна, иако се, према испитивањима јавног мњења, Српска радикална странка и Демократска странка боље котирају у бирачком телу практично од последњих парламентарних избора децембра 2003. године.
Александар Поповић, потпредседник Демократске странке Србије и министар науке и заштите животне средине, потврђује у разговору за "Политику" да заиста постоје шансе да ДСС води и следећу српску владу.
– Наравно, бирачи ће дати коначне одговоре на многа питања, али верујем да није нереално да ДСС буде кључан чинилац и наредне владе. Све анкете показују да ДСС у овом тренутку сасвим добро стоји, исто или чак боље него у децембру 2003. године. Осим тога, евидентан је и тренд успона рејтинга, што је можда још важније. Али, анкете су, ипак, анкете, тако да треба сачекати и изјашњавање бирача – истиче Поповић.
• Али и ДС боље стоји сада него онда.
– И то је тачно. Понављам, грађани ће на изборима дати свој суд о томе шта смо ми радили, али и како су се други понашали док су били у власти. Верујем да су ресори које је ДСС водио у влади обавили добар посао и ми, знајући шта смо урадили у ове две и по године, са вером у себе, уверени да ће то и грађани препознати, идемо у парламентарне изборе.
• Да ли је Војислав Коштуница једини кандидат ДСС-а за будућег премијера?
– О томе нисмо расправљали у страначким органима, али мислим да је Војислав Коштуница показао да је веома добар председник владе. Нама је за председника владе потребан државник у потпуном смислу тог појма, демократа који брине о анационалном, државном и општем интересу. Нажалост, нема много људи тог калибра у Србији.
• Да ли је и ДСС-у одговарало раздвајање парламентарних и председничких избора, на чему су опет радикали инсистирали, да би, према неким тумачењима, оставио места за евентуално кандидовање Коштунице за председника Србије, ако не буде услова да поново буде премијер?
– Битно је најпре да се изабере нова скупштина, која, осим избора владе, има пред собом и усклађивање свих закона везаних за положај и ингеренције председника државе и локалне самоуправе. Наравно, након усклађивања ових закона следе избори и за те нивое власти. Није, дакле, реч о томе шта коме одговара или не одговара, него о логичном редоследу потеза.
• Залагање за што скорије парламентарне изборе представници владе и Ваше странке објаснили су "природним крајем мандата" после усвајања новог устава Србије. Да ли би се у супротном видело да влада нема већину у Народној скупштини Србије?
– Можда да, а можда и не. Влада има већину, али је та већина одлучила да се, усвајањем устава, у догледно време распишу избори. Дакле, та већина је посредно одлучила да себи скрати мандат. Мислим да је ово важно знати како не би било погрешног закључивања – није, дакле, реч о томе да је влада изгубила скупштинску већину. То су две различите ствари које неки конструишу не би ли им то помогло да покушају да прикажу како су успешни у – како они кажу – рушењу владе.
• А зашто онда за пет месеци нисте у скупштини верификовали статус министара одбране и спољних послова Зорана Станковића и Вука Драшковића?
– Не видим да је то кривица владе, јер је за избор министра спољних послова и одбране била потребна измена Закона о министарствима, а ту измену је Народна скупштина морала да изгласа. Влада је текст закона на време доставила скупштини, а питајте парламент због чега га није усвојио. Процедура око измене устава јесте "замрзла" многе редовне скупштинске активности, између осталог и пакет закона из области заштите животне средине који је прослеђен скупштини. То ће сачекати наредни сазив парламента.
• А оставке чланова владе из Г17 плус (три министра и вицепремијерка)? То што се скупштина није изјаснила о њима на првој седници због различитог текста оставки поднетих премијеру и председнику парламента, вама као водећој владајућој странци је заправо одговарало.
– Не видим због чега би нам такав развој догађаја одговарао или не би одговарао. Нисмо ми ни писали, ни читали те оставке, треба да о свему питате људе који су оставке писали и председника скупштине. Демократска странке Србије нема никакве везе с тим. Тачно је да је ДСС стожерна странка у влади, али то не значи да одлучује о потезима коалиционих партнера, а посебно не може да значи да ДСС мора да даје одговоре на питања зашто је нека трећа странка урадила ово или оно.
• Питам због тога што вам, између осталог, и због тих шест спорних места опозиција оспорава легитимитет. То доста личи на оптужбе ДСС-а на рачун владе Зорана Живковића.
– Не, ми нисмо оптуживали владу господина Живковића зато што су поједини министри били у оставци (рецимо министар рударства и енергетике и министар локалне самоуправе). Ми смо скупштинску већину оптуживали за флагрантну крађу десетина мандата, али и за фалсификовање гласања, сетите се, уосталом, гласања из Бодрума и Солуна. С друге стране, ту не може бити сличности јер се тада Црна Гора није издвојила из заједничке државе. Дакле, околности су битно другачије.
• На које ресоре "типујете" у будућој влади?
– Када бих се кладио у кладионици, онда бих можда типовао, али чак ни то не радим. Након избора, на којима ће грађани рећи кога желе да виде у власти и ко ужива њихову подршку, то ће бити ствар договора између странака које ће сачињавати владу.
• Добро, којих ресора се не бисте одрекли, или у којима сте се показали тако добрим да бисте волели да наставите рад у њима?
– Нико ресоре не добија у наследство. Није то ничија дедовина. Министарске функције, када је о кадровском питању реч, последица су веома сложених разговора и договора коалиционих партнера. Ми желимо да наставимо рад у министарствима, али то је само један део потребних услова. Ако бисмо сада дали одговор какав очекујете, ризиковали бисмо да нам недобронамерни људи одмах пребаце да је кадровско питање – питање свих питања. А то, бар кад је о ДСС-у реч, апсолутно не стоји.
• Из ДС-а се, незванично, чула понуда за ДСС. "Дају" вам министарства одбране и спољних послова (дакле, оне ресоре у којима би био главни Борис Тадић, за кога рачунају да ће опет бити председник Србије), и евентуално, БИА, а себи остављају полицију, правосуђе, привреду, финансије.
– Не треба да се очекује да ћу коментарисати евентуалне, било чије незваничне понуде, па ни оне из ДС-а.
• Колике су шансе за коалицију са ДС-ом после избора, а колике са СРС-ом?
– Одлуку о томе доносиће страначки органи након избора, када резултати буду познати. Готово сам сигуран да ће та тзв. изборна математика бити помало изненађујућа, не у смислу да ће да се појави нека странка на коју нико није рачунао и која ће освојити 100 или 120 мандата, већ да ће бити изненађујућих успеха, али и неуспеха појединих странака. Математичким језиком речено – превише је непознатих у тој једначини да бисмо могли да израчунамо крајњи резултат.
• У сваком случају, није вам страна помисао на то да правите коалицију са радикалима?
– Много тога зависи од резултата избора и одлука надлежних страначких органа, па и одлука с ким нећемо. Потпуно је логично да страначки органи евентуално одлуче и с ким нећемо. Али, ја све време покушавам да објасним да о тим стварима одлучују страначки органи, а не нико појединачно. Било да је одлука с ким хоћемо или с ким нећемо.
• А размишљате ли о формирању предизборне коалиције? Спекулише се о могућности образовања "народњачке коалиције", с којом се ДСС успешно опробао на локалним изборима.
– Чињеница је да локални и парламентарни избори нису исто, ни када добијате, ни када губите. С друге стране, коалиција са Новом Србијом и Јединственом Србијом на локалним изборима дала је резултате, грађани су је препознали као скуп људи који раде и дају решења, и то јесте нека врста показатеља. Уколико долази до било каквих коалиција, и пре и после избора, о томе одлуку мора да донесе Главни одбор ДСС-а, а одлуке доносе и надлежна тела других странака, потенцијалних коалиционих партнера. Било би арогантно да ја још преко медија намећем свој став и Главном одбору своје странке, а камоли члановима других странака. У сваком случају, ако и буде предизборне коалиције, биће то коалиција са програмски сродним странкама.
• А то су?
– Странке центра и десног центра. Сигуран сам да ни пре ни после избора неће бити коалиције са странкама као што су Либерално-демократска партија и Лига социјалдемократа Војводине, на пример.
• Осим ЛДП-а и ЛСВ-а, постоје ли још неке странке неприхватљиве за сарадњу за ДСС?
– Мој став је сасвим јасан – ДСС не може да прави коалицију са странкама које се залажу за независност Косова и Метохије. Никада и никако. Али, и независно од односа према Космету, странка чији високи функционери жале што челнике других странака нису стављали у пртљажнике аутомобила, и чији чланови прекидају промотивне скупове других странака, имају, за мене, неприхватљиво понашање да би били у демократским оквирима. Можемо да се не слажемо у ставовима, то не би требало да буде чудно, али не желим да имам ништа заједничко са онима који се залажу за физичку одмазду над политичким противницима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


