Sami sebi skratili mandat

INTERVJU
Demokratska stranka Srbije stigla je do kraja mandata u Vladi Srbije, a pri tom je u ovom trenutku jedina partija za koju se računa da će gotovo sigurno biti i u sledećoj vladi. Neki joj čak daju dobre izglede da ponovo bude stožerna, iako se, prema ispitivanjima javnog mnjenja, Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka bolje kotiraju u biračkom telu praktično od poslednjih parlamentarnih izbora decembra 2003. godine.

Aleksandar Popović, potpredsednik Demokratske stranke Srbije i ministar nauke i zaštite životne sredine, potvrđuje u razgovoru za "Politiku" da zaista postoje šanse da DSS vodi i sledeću srpsku vladu.

– Naravno, birači će dati konačne odgovore na mnoga pitanja, ali verujem da nije nerealno da DSS bude ključan činilac i naredne vlade. Sve ankete pokazuju da DSS u ovom trenutku sasvim dobro stoji, isto ili čak bolje nego u decembru 2003. godine. Osim toga, evidentan je i trend uspona rejtinga, što je možda još važnije. Ali, ankete su, ipak, ankete, tako da treba sačekati i izjašnjavanje birača – ističe Popović.

• Ali i DS bolje stoji sada nego onda.

– I to je tačno. Ponavljam, građani će na izborima dati svoj sud o tome šta smo mi radili, ali i kako su se drugi ponašali dok su bili u vlasti. Verujem da su resori koje je DSS vodio u vladi obavili dobar posao i mi, znajući šta smo uradili u ove dve i po godine, sa verom u sebe, uvereni da će to i građani prepoznati, idemo u parlamentarne izbore.

• Da li je Vojislav Koštunica jedini kandidat DSS-a za budućeg premijera?

– O tome nismo raspravljali u stranačkim organima, ali mislim da je Vojislav Koštunica pokazao da je veoma dobar predsednik vlade. Nama je za predsednika vlade potreban državnik u potpunom smislu tog pojma, demokrata koji brine o anacionalnom, državnom i opštem interesu. Nažalost, nema mnogo ljudi tog kalibra u Srbiji.

• Da li je i DSS-u odgovaralo razdvajanje parlamentarnih i predsedničkih izbora, na čemu su opet radikali insistirali, da bi, prema nekim tumačenjima, ostavio mesta za eventualno kandidovanje Koštunice za predsednika Srbije, ako ne bude uslova da ponovo bude premijer?

– Bitno je najpre da se izabere nova skupština, koja, osim izbora vlade, ima pred sobom i usklađivanje svih zakona vezanih za položaj i ingerencije predsednika države i lokalne samouprave. Naravno, nakon usklađivanja ovih zakona slede izbori i za te nivoe vlasti. Nije, dakle, reč o tome šta kome odgovara ili ne odgovara, nego o logičnom redosledu poteza.

• Zalaganje za što skorije parlamentarne izbore predstavnici vlade i Vaše stranke objasnili su "prirodnim krajem mandata" posle usvajanja novog ustava Srbije. Da li bi se u suprotnom videlo da vlada nema većinu u Narodnoj skupštini Srbije?

– Možda da, a možda i ne. Vlada ima većinu, ali je ta većina odlučila da se, usvajanjem ustava, u dogledno vreme raspišu izbori. Dakle, ta većina je posredno odlučila da sebi skrati mandat. Mislim da je ovo važno znati kako ne bi bilo pogrešnog zaključivanja – nije, dakle, reč o tome da je vlada izgubila skupštinsku većinu. To su dve različite stvari koje neki konstruišu ne bi li im to pomoglo da pokušaju da prikažu kako su uspešni u – kako oni kažu – rušenju vlade.

• A zašto onda za pet meseci niste u skupštini verifikovali status ministara odbrane i spoljnih poslova Zorana Stankovića i Vuka Draškovića? 

– Ne vidim da je to krivica vlade, jer je za izbor ministra spoljnih poslova i odbrane bila potrebna izmena Zakona o ministarstvima, a tu izmenu je Narodna skupština morala da izglasa. Vlada je tekst zakona na vreme dostavila skupštini, a pitajte parlament zbog čega ga nije usvojio. Procedura oko izmene ustava jeste "zamrzla" mnoge redovne skupštinske aktivnosti, između ostalog i paket zakona iz oblasti zaštite životne sredine koji je prosleđen skupštini. To će sačekati naredni saziv parlamenta.

• A ostavke članova vlade iz G17 plus (tri ministra i vicepremijerka)? To što se skupština nije izjasnila o njima na prvoj sednici zbog različitog teksta ostavki podnetih premijeru i predsedniku parlamenta, vama kao vodećoj vladajućoj stranci je zapravo odgovaralo.

– Ne vidim zbog čega bi nam takav razvoj događaja odgovarao ili ne bi odgovarao. Nismo mi ni pisali, ni čitali te ostavke, treba da o svemu pitate ljude koji su ostavke pisali i predsednika skupštine. Demokratska stranke Srbije nema nikakve veze s tim. Tačno je da je DSS stožerna stranka u vladi, ali to ne znači da odlučuje o potezima koalicionih partnera, a posebno ne može da znači da DSS mora da daje odgovore na pitanja zašto je neka treća stranka uradila ovo ili ono.

• Pitam zbog toga što vam, između ostalog, i zbog tih šest spornih mesta opozicija osporava legitimitet. To dosta liči na optužbe DSS-a na račun vlade Zorana Živkovića.

– Ne, mi nismo optuživali vladu gospodina Živkovića zato što su pojedini ministri bili u ostavci (recimo ministar rudarstva i energetike i ministar lokalne samouprave). Mi smo skupštinsku većinu optuživali za flagrantnu krađu desetina mandata, ali i za falsifikovanje glasanja, setite se, uostalom, glasanja iz Bodruma i Soluna. S druge strane, tu ne može biti sličnosti jer se tada Crna Gora nije izdvojila iz zajedničke države. Dakle, okolnosti su bitno drugačije.

• Na koje resore "tipujete" u budućoj vladi?

– Kada bih se kladio u kladionici, onda bih možda tipovao, ali čak ni to ne radim. Nakon izbora, na kojima će građani reći koga žele da vide u vlasti i ko uživa njihovu podršku, to će biti stvar dogovora između stranaka koje će sačinjavati vladu.

• Dobro, kojih resora se ne biste odrekli, ili u kojima ste se pokazali tako dobrim da biste voleli da nastavite rad u njima?

– Niko resore ne dobija u nasledstvo. Nije to ničija dedovina. Ministarske funkcije, kada je o kadrovskom pitanju reč, posledica su veoma složenih razgovora i dogovora koalicionih partnera. Mi želimo da nastavimo rad u ministarstvima, ali to je samo jedan deo potrebnih uslova. Ako bismo sada dali odgovor kakav očekujete, rizikovali bismo da nam nedobronamerni ljudi odmah prebace da je kadrovsko pitanje – pitanje svih pitanja. A to, bar kad je o DSS-u reč, apsolutno ne stoji.

• Iz DS-a se, nezvanično, čula ponuda za DSS. "Daju" vam ministarstva odbrane i spoljnih poslova (dakle, one resore u kojima bi bio glavni Boris Tadić, za koga računaju da će opet biti predsednik Srbije), i eventualno, BIA, a sebi ostavljaju policiju, pravosuđe, privredu, finansije. 

– Ne treba da se očekuje da ću komentarisati eventualne, bilo čije nezvanične ponude, pa ni one iz DS-a.

•  Kolike su šanse za koaliciju sa DS-om posle izbora, a kolike sa SRS-om?

– Odluku o tome donosiće stranački organi nakon izbora, kada rezultati budu poznati. Gotovo sam siguran da će ta tzv. izborna matematika biti pomalo iznenađujuća, ne u smislu da će da se pojavi neka stranka na koju niko nije računao i koja će osvojiti 100 ili 120 mandata, već da će biti iznenađujućih uspeha, ali i neuspeha pojedinih stranaka. Matematičkim jezikom rečeno – previše je nepoznatih u toj jednačini da bismo mogli da izračunamo krajnji rezultat.

• U svakom slučaju, nije vam strana pomisao na to da pravite koaliciju sa radikalima?

– Mnogo toga zavisi od rezultata izbora i odluka nadležnih stranačkih organa, pa i odluka s kim nećemo. Potpuno je logično da stranački organi eventualno odluče i s kim nećemo. Ali, ja sve vreme pokušavam da objasnim da o tim stvarima odlučuju stranački organi, a ne niko pojedinačno. Bilo da je odluka s kim hoćemo ili s kim nećemo.

• A razmišljate li o formiranju predizborne koalicije? Spekuliše se o mogućnosti obrazovanja "narodnjačke koalicije", s kojom se DSS uspešno oprobao na lokalnim izborima.

– Činjenica je da lokalni i parlamentarni izbori nisu isto, ni kada dobijate, ni kada gubite. S druge strane, koalicija sa Novom Srbijom i Jedinstvenom Srbijom na lokalnim izborima dala je rezultate, građani su je prepoznali kao skup ljudi koji rade i daju rešenja, i to jeste neka vrsta pokazatelja. Ukoliko dolazi do bilo kakvih koalicija, i pre i posle izbora, o tome odluku mora da donese Glavni odbor DSS-a, a odluke donose i nadležna tela drugih stranaka, potencijalnih koalicionih partnera. Bilo bi arogantno da ja još preko medija namećem svoj stav i Glavnom odboru svoje stranke, a kamoli članovima drugih stranaka. U svakom slučaju, ako i bude predizborne koalicije, biće to koalicija sa programski srodnim strankama.

• A to su?

– Stranke centra i desnog centra. Siguran sam da ni pre ni posle izbora neće biti koalicije sa strankama kao što su Liberalno-demokratska partija i Liga socijaldemokrata Vojvodine, na primer.

• Osim LDP-a i LSV-a, postoje li još neke stranke neprihvatljive za saradnju za DSS?

– Moj stav je sasvim jasan – DSS ne može da pravi koaliciju sa strankama koje se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije. Nikada i nikako. Ali, i nezavisno od odnosa prema Kosmetu, stranka čiji visoki funkcioneri žale što čelnike drugih stranaka nisu stavljali u prtljažnike automobila, i čiji članovi prekidaju promotivne skupove drugih stranaka, imaju, za mene, neprihvatljivo ponašanje da bi bili u demokratskim okvirima. Možemo da se ne slažemo u stavovima, to ne bi trebalo da bude čudno, ali ne želim da imam ništa zajedničko sa onima koji se zalažu za fizičku odmazdu nad političkim protivnicima.