Пораз Бушове странке

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 8. новембра – Милиони Американаца од ране зоре данас славе стратешки заокрет карактеристичан за земље у транзицији – од једнопартијске доминације ка вишестраначкој конкуренцији. На јуче одржаним парламентарним изборима овде је, наиме, поражена странка председника Џорџа Буша и тиме окончана њена вишегодишња апсолутна превласт на домаћој политичкој сцени.

Опозициона Демократска партија је тријумфовала и преузела контролу над Представничким домом, док још није извесно да ли ће јој исказана премоћ на биралиштима бити довољна и за освајање већине у Сенату, пошто су трке за два места у њему тако тесне да се гласови "добројавају". Такав резултат избора је – по мишљењу аналитичара и анкетираних гласача – пре свега израз раширеног незадовољства грађана владајућим курсом, пре свега на ирачком фронту, што Белој кући и сада пораженој Републиканској партији налаже дубоко преиспитивање њихове укупне а нарочито ратне политике.

Јер, како се истиче: избори су били и својеврсни референдум о Бушовој владавини и националном ставу према ломовима у Ираку, који односе све више и живота и новца и вере Американаца у смисао таквог, махом једностраног, војног ангажмана. Испитивање медијског конзорцијума међу бирачима потврдило је такве претпоставке, јер је већина рекла да је свој глас дала против политике Бушове администрације и за планско повлачење трупа из Ирака.

У првим анализама се такође указује да је исход више резултат застрањивања републиканаца него корективних напора демократа. Владајућа странка се, наиме, вишеструко замерила – стварности и рационалности. Одступајући од међународних норми и доказивости повода, повела је инвазију на Ирак да би три и по године тамо запала у трагични ћорсокак и умањила међународни престиж суперсиле; ратним издацима је сасекла здравствене, образовне и потпорне фондове; рекордно је повећала буџетски дефицит; ослањајући се на радикални конзервативизам одбила је од себе умерене струје; пореском политиком продубила је социјални јаз; у проглашеном рату против тероризма спутала је грађанске слободе и оглушила се о интернационалне конвенције за заштиту заробљеника; без довољно спољне и унутрашње контроле заплела се у низ корупционашких и сексуалних скандала; а уз све то није успела ни да до краја спроведе реформе које је сама пропагирала…

Утисак је, стога, да би она била поражена и да се гласало са "да" и "не" само о њој. Овако, њени минуси су постали плусеви за опозицију и дали јој снагу

да Бушу упути изазов на који за својих шест година председниковања он није навикао – да сарађује с неистомишљеницима.

Ратне грешке републиканаца, демократи су вешто претворили у поене за себе, избегавши да прецизирају шта би они радили у ирачком лавиринту. Али, победници су сада у слављеничком заносу, поготову њихова "звезда" Ненси Пелоси која би, како се наговештава, требало да постане прва жена на месту председавајућег Представничког дома. У тријумфаторском полету она је изјавила: "Амерички народ је јасно рекао да нам је потребан нови курс у Ираку и позивамо председника да заједно нађемо решење за тамошњи рат."

Експерти сугеришу да ће и победници морати да потраже нови сопствени курс. Тријумф је, кажу, обезбедила маса кандидата умерене политичке оријентације – "десније од центра" и изван круга "либералне левице" оличене у кадровима бившег председника Била Клинтона.

Америка је, чини се, на стратешкој раскрсници и према самој себи и у односима са светом, одакле се овамо преносе изрази задовољства због "пораза Бушове једностране политике". Иако је спољна политика у надлежности председника а не Конгреса (парламента) испоставило се да је баш она била пресудна за пораз владајуће странке, па се претпоставља да ће Бела кућа своја овлашћења искористити у складу с том чињеницом. У јавности се такве наде персонализују у очекивању оставке – шефа Пентагона Доналда Рамсфелда, коме омашке у ратним плановима пребацују све више и армијски кругови.

Може ли америчка политичка елита, страначки врло завађена, да после ових избора дође до неопходног "минимума сагласности о минимуму заједничких циљева" – питање је на које одговор зависи од обостране промене понашања. Претходно, демократи најављују – да ће функционере администрације и Конгреса позвати на низ парламентарних преслишавања – за ратне пропусте, профитирање на фронту, прикривање битних чињеница, прислушкивања без судског одобрења, оснивање тајних затвора у иностранству…

-----------------------------------------------------------

Оставка Рамсфелда

ВАШИНГТОН, 8. новембра - Шеф Пентагона Доналд Рамсфелд (74) одлази с те дужности, саопштио је амерички председник Џорџ Буш, уз напомену да је прихватио његову понуђену оставку. Рамсфелд је један од креатора ратног похода на Ирак, а већ дуго му се пребацују грешке и пропусти у том подухвату.

Сада поднета оставка тумачи се као директна последица изборног неуспеха владајуће Републиканске партије, до кога је добрим делом дошло због нараслог незадовољства грађана хаотизацијом на ирачком фронту. За шефа Пентагона Буш је предложио Роберта Гејтса (63), некадашњег шефа ЦИА, с 26-годишњим обавештајним искуством.

-----------------------------------------------------------

Честитка шефа Беле куће

ВАШИНГТОН, 8. новембра – Председник Џорџ Буш честитао је данас опозицији на победи у јучерашњим парламентарним изборима. Бела кућа је саопштила да је он то признање ривалима изрекао у 7.15 јутрос, у телефонском разговору с лидером демократа у Представничком дому Ненси Пелоси. Честитао је, такође, и вођи изборне кампање победника конгресмену Раму Имануелу.

-----------------------------------------------------------

Губитници и добитници

ВАШИНГТОН, 8. новембра – Због корупционашких и сексуалних афера или правосудних истрага, место у парламенту је изгубио низ републиканаца, можда и више због тога него због незадовољства јавности ратом у Ираку, констатује се у овдашњим анализама. Највећи публицитет међу победницима у локалним надметањима добили су убедљиви реизбори њујоршке демократске сенаторке Хилари Клинтон и калифорнијског републиканског гувернера Арнолда Шварценегера.

-----------------------------------------------------------

Гувернерска рокада

ВАШИНГТОН, 8. новембра - Према још непотпуним подацима јучерашње америчко изјашњавање донело је и страначку "рокаду" на гувернерским положајима. Сада демократи располажу са 28 таквих челних функција - колико су пре избора имали републиканци - у савезним државама којих је овде укупно 50.

-----------------------------------------------------------

"Српски" резултат 2:1

ВАШИНГТОН, 8. новембра –  Учешће троје илиноиских политичара српског порекла на америчким парламентарним изборима донело им је резултат 2:1. Реизабрани су, према још незваничним резултатима, конгресменка Мелиса Лубурић Бин и гувернер Род Благојевић. До победе у свом дебију на парламентарним изборима није, међутим, дошао млади адвокат Џон Павић.

Момчило Пантелић

-----------------------------------------------------------

"Карићев конгресмен" изгубио

Курт Велдон, дугогодишњи конгресмен, који је под истрагом због веза са Богољубом Карићем, изгубио је у трци са кандидатом Демократске странке Џоом Сестаком. Тим који је водио Велдонову кампању жалио се пред изборе да је истрага о томе да је конгресмен злоупотребио положај и својој кћерки обезбедио добар уговор о заступању Фондације "Браћа Карић" у САД политички мотивисана.

В. Р.