Приватни подаци као јавно добро

На Фејсбуку је најсвеобухватнија база података на свету о људима, њиховим везама, међусобним комуникацијама, рођацима, с пуним именима и адресама. И све се то налази у САД, доступно америчким обавештајним службама преко специјалног софтвера. Да ли то значи да Фејсбуком управљају амерички обавештајци? Они просто могу да врше правни и политички притисак, а овима је скупо да предају архивиране податке један по један, па су аутоматизовали процес, изјавио је недавно Џулијан Асанж у интервјуу чији је снимак постављен на сајту телевизије „Раша тудеј”.

Оптужбе нису усмерене само на Фејсбук, већ и на Гугл и Јаху. Оснивач Викиликса тврди да Централна обавештајна агенција (ЦИА) приступа њиховим подацима помоћу специјално дизајнираних интерфејса, програма који ступају у контакт са базама података.

У коментарима на ову вест предњаче они у којима се подсећа да „свако ко се иоле разуме у технологију одавно зна да је Интернет средство за управљање и манипулисање људима”.

Већина корисника Интернета безбрижно ћаска, размењује поруке и поставља фотографије, занемарујући чињеницу да је живот који свако од нас води на Фејсбуку и Интернету у потпуности на располагању полицији уколико посумња да смо прекршили закон.

И најстрожа заштита приватности важи све док службе реда и закона не затраже податке. А када затраже те информације могу да добију дословно све: листе пријатеља, статусе на „зиду”, фотографије, видео-снимке, приватне поруке, адресе са којих сте се укључили...

Познато је да се полиција, али и приватна лица у грађанским парницама, трагајући за доказима, све чешће ослањају на компаније као што је Фејсбук. Неке од њих, попут америчке телекомуникационе компаније „Спринт”, признале су да су направиле специјалне интерфејсе за владине агенције, јер су им годишње стизали милиони захтева. У питању су програми које полиција може да користи уз судски налог.

У овој међународној расправи о приватности података није „прозван” Твитер, сервис за размену кратких порука због којег је његова организација имала проблема. Почетком године, америчко министарство правде је послало судски налог Твитеру, захтевајући да преда информације са профила активиста који су наводно имали везе са Викиликсом.

Ј. Каваја

-----------------------------------------------------------

Фејсбук: не реагујемо на притисак

Оснивач Викиликса тврди и да америчким обавештајцима судски налог није потребан, јер је под притиском тај процес аутоматизован, што у Фејсбуку најоштрије негирају: „Не реагујемо на притисак, већ на редован правни поступак. Још ниједном нисмо под притиском предали податке. Боримо се сваки пут кад верујемо да правни поступак није оправдан”.