Почетак краја рата

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Пентагон је већ сачинио прелиминарни предлог за почетак повлачења из Авганистана које је председник Барак Обаме најавио за јул. Али бројеви из тог предлога – у први мах само 5.000 људи – разочаравајуће су за многе који су уверени да је ликвидација Осаме бин Ладена створила услове за много радикалније дезангажовање Америке из већ најдужег рата у њеној историји.

Према поменутом предлогу, чије детаље објављује „Волстрит џорнал”, до краја године Авганистан би напустило још 5.000 војника. Обамин план иначе предвиђа да америчка ратна дејства престану крајем 2014, када би целокупну бригу о безбедности преузели авганистанска војска и полиција.

У Авганистану је сада 99.800 америчких војника и особља за подршку, као и 40.000 припадника „коалиције вољних”, из земаља НАТО-а и Партнерства за мир. Они тамо воде истински „асиметрични рат”: процене су да у редовима побуњених талибана нема више од 10.000 бораца, од чега је само око 3.000 у сталној формацији.

Они су управо започели „сезону ратовања” после дуге зимске паузе, дводневном, прилично организованом офанзивом на југу, где су им највећа упоришта. Офанзива је, како се јавља, одбијена.

План Пентагона, који још није достављен Белој кући, па је према томе подложан ревизији, предвиђа да умањење од 10.000 не поремети битно борбену готовост, пошто би велики део оних који би се до краја ове године вратили кући били из редова „логистичара”. Таквих је доста, јер америчке базе у Авганистану сада запошљавају велики број људи на одржавању у суровим локалним условима, без елементарне инфраструктуре попут струје и текуће воде.

Обама је међутим већ изложен притисцима два супротстављена табора: једни траже да изађе из непопуларног и скупог рата, који је наследио, али потом – слањем додатних 30.000 војника прошле године – и „усвојио”. Они сматрају да одлазак са сцене вође Ал Каиде омогућава брзо и готово комплетно повлачење, док други табор упозорава да би тако нешто било непромишљено и по интересе САД веома штетно.

Председник је управо добио писмо осам конгресмена из обе партије – редак пример слоге демократа и републиканаца – који га позивају да повуче целокупни контингент и да преиспита политику скупе „националне изградње” у Авганистану, сматрајући да то више „није најбољи начин да се Америка брани од терористичких напада”.

Конгресмени скрећу пажњу и на финансијски терет рата – две милијарде долара недељно, уз 386 милијарди колико је досад већ потрошено, као и оно што ће бити обавезе и после одласка. „Сваки долар тамо потрошен повећава амерички дефицит”, написали су у свом писму председнику у којем му скрећу пажњу и на резултате истраживања јавног мњења по којима 64 одсто Американца сматра да рат не вреди пара које се за њега дају.

Америка заиста „ратује на кредит”: званични рачун њеног ратовања у Ираку и Авганистану је 1,2 хиљаде милијарди, мада неки економисти, попут Џозефа Штиглица, износе калкулације по којима је за то потрошено чак три пута више. Обамина влада ће до почетка августа достићи законски лимит свог задуживања, а републиканци свој глас за његово повећавање већ условљавају кресањем трошкова државе која се мере хиљадама милијарди.

Темпо повлачења из Авганистана условљен је и напретком око постизања стратешког споразума са Кабулом, чија је прва реакција после ликвидације Бин Ладена – да је то прилика да САД заузму чвршћи курс према Пакистану, због његове подршке талибанима.

Преговори о стратешком партнерству за период после 2014. нису много узнапредовали, али је новостворена ситуација председнику Карзаију и проамеричкој струји око њега (постоји и друга, која је за пакистански предлог већег ослањања на Кину), послужила да изнесе своја виђења тог аранжмана, пре свега његовог финансијског дела.

Авганистански преговарачи пре свега инсистирају да Америка гарантује да ће бар 80 одсто од милијарди долара америчке помоћи бити дистрибуирано преко рачуна владе у Кабулу, уз обавезу да Вашингтон настави да плаћа и авганистанску војску и полицију.

М. Мишић