Закон о сахрањивању још далеко од Европе

Удружење крематиста „Огањ” апелује да се осавремени Закон о сахрањивању и гробљима, који је донесен још 1977. Надлежни још нису одговорили на иницијативе ове непрофитне организације која од 1904. пропагира кремирање као еколошки прихватљивији вид покопавања преминулих. У „Огњу” истичу да ову област треба уредити у складу са европском регулативом.    

То значи да пепео преминулог може да се распе у складу са опоруком покојника, а не само у Врту сећања на Новом гробљу, каква је сада пракса. Даље, да осим у Врту сећања, колумбаријуму, розаријуму или у гробници, урна с пепелом може да се чува и у кући покојникове породице. „Огањ” се залаже и за кремирање преминулих у сандуцима од импрегнираног картона, како би се штитиле шуме, али и за обавезно спаљивање особа умрлих од заразних болести.

Како наводе у „Огњу”, научно је утврђено да вируси и бактерије живе још месец дана на телу преминулог, стрептококе и стафилококе – шест месеци, а клице антракса и вирус сиде опстају више година.

– Земљиште на којем се обављају класичне сахране не може више да се користи за пољопривреду. Атмосферске и подземне воде које протичу кроз гробља пролазе кроз порозно тло и могу да дођу у додир са телима преминулих, а ексхумација покојника загађује ваздух – наводи Душица Вучковић, председница „Огња”.

Зато не чуди, како истиче Маја Николић, секретарка „Огња”, да су у Србији предности кремације промовисали познати лекари, попут Јована Јовановића Змаја и Милана Јовановића Батута.

О застарелости важећег Закона о сахрањивању и гробљима сведоче и параграфи којима се забрањује

подизање надгробних обележја којима се „означава припадност погинулог, односно умрлог лица непријатељским покретима упереним против народноослободилачке борбе Југославије”, односно „непријатељска делатност против друштвеног уређења и безбедности СФРЈ”. Закон прописује и да на надгробно обележје не сме да се стави натпис или знак „антисоцијалистичког или непријатељског садржаја, или се њиме на други начин повређују патриотска осећања или идејно-политичко и самоуправно опредељење радних људи и грађана, народа и народности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије”.