Милион динара за акредитацију

Држава још није потписала са државним универзитетима уговор о финансирању, тако да је модел финансирања остао стари, архаични, по некадашњим правилима игре, иако је пре годину дана усвојен нови Закон о високом образовању базиран на принципима Болоњског процеса.

– Дошло је време да се за 2007. годину припреми и потпише уговор између универзитета и оснивача, тачније, државе. То налаже и закон – упозорио је јуче у београдском центру "Сава" професор др Дејан Поповић, ректор БУ и председник Конференције универзитета Србије. За сада у домену финансирања постоји озбиљан проблем, оценио је ректор. Не постоји дијалог између партнера, а без тога нема напретка. Влада Србије и покрајинско Извршно веће нису потписали уговоре о финансирању са универзитетима чији су оснивачи.

На јучерашњем скупу посвећеном спровођењу принципа Болоњског процеса у Србији, ректор БУ је апеловао на просветне власти и владу да се уговор потпише што пре. Ако уговора нема, створиће се, упозорио је ректор, дилема да ли школарине треба да надоместе недостајући новац.

На конференцији о првој години примене Закона о високом образовању у Србији чуло се да су утврђени стандарди за акредитацију и да свих 200 високошколских установа треба да прође кроз тај процес.

Према речима професора др Обрада Станојевића, председника Националног савета за високо образовање, и др Мирољуба Миливојчевића, члана тог савета, захтев за акредитацију установе кошта између 700 хиљада и милион динара. Они су објаснили ове поприличне суме: реч је о огромном послу за који ће бити ангажовани рецензенти: оцењују се студијски програми, а сваки факултет има више студијских програма. Затим се акредитују саме институције, па се даје дозвола за рад. Има ту и других разних такса.

– Прво ће кроз то проћи више школе, а за три године факултети. Акредитација, односно лиценца се не добија једном и заувек. Студијски програми ће на акредитацији поново бити за пет, а установе за осам година. Уколико нека виша школа сада не прође акредитацију, имаће право да за годину дана поново стане у ред за лиценцу. У међувремену неће моћи да упише нову генерацију студената, али ће постојећи академци имати рок од три односно две године да заврше студије. О онима који то не успеју побринуће се држава. Пребациће их на другу сродну установу, односно, студијску групу – објаснио је Миливојчевић.

Стандарди за акредитацију и добијање дозвола за рад високошколских установа биће објављени за неколико дана у "Службеном гласнику".

– Један од услова за акредитацију факултета биће и Правилник о уџбеницима. Правилником ће се, између осталог, прописати и обим уџбеника, тачније број страница ће морати да буде у сагласности са озбиљношћу предмета и бројем часова – објаснио је Станојевић. Гледаће се и библиотечки фонд, простор. Ако се настава организује у две смене онда по студенту мора најмање да буде два квадрата, а уколико се ради у једној смени онда су неопходна бар четири квадрата по академцу.

На скупу у "Сава центру " истакнуто је да је нови Закон о високом образовању подржала цела академска заједница Србије, да је у креирању тог закона знатан допринос дао Београдски универзитет, али и други универзитети у Србији. Важно је то што је поменути закон почео да се примењује и то у прецизираним роковима.

Ректор БУ посебно је указао на то да је конституисана Конференција универзитета у Србији и да је успостављена хармонична веза између приватних и државних универзитета. Истакао је такође да су почели избори за новог ректора и да ће се они на Београдском универзитету окончати до 18. децембра.

Професор др Емилија Станковић, помоћник министра просвете Србије, рекла је, између осталог, да је урађен и први Правилник о оцењивању професора од стране студената. Указала је и на то да је готов и Нацрт закона о студентском организовању.

– Тек за месец дана ћемо анализирати где сте стигли у имплементирању болоњских принципа. Основни захтеви сваког друштва требало би да буду аутономија универзитета и академске слободе. И свака земља требало би да формира платформу за дијалог регионалних целина – рекла је представница Савета Европе Сара Кетинг.