Milion dinara za akreditaciju

Država još nije potpisala sa državnim univerzitetima ugovor o finansiranju, tako da je model finansiranja ostao stari, arhaični, po nekadašnjim pravilima igre, iako je pre godinu dana usvojen novi Zakon o visokom obrazovanju baziran na principima Bolonjskog procesa.

– Došlo je vreme da se za 2007. godinu pripremi i potpiše ugovor između univerziteta i osnivača, tačnije, države. To nalaže i zakon – upozorio je juče u beogradskom centru "Sava" profesor dr Dejan Popović, rektor BU i predsednik Konferencije univerziteta Srbije. Za sada u domenu finansiranja postoji ozbiljan problem, ocenio je rektor. Ne postoji dijalog između partnera, a bez toga nema napretka. Vlada Srbije i pokrajinsko Izvršno veće nisu potpisali ugovore o finansiranju sa univerzitetima čiji su osnivači.

Na jučerašnjem skupu posvećenom sprovođenju principa Bolonjskog procesa u Srbiji, rektor BU je apelovao na prosvetne vlasti i vladu da se ugovor potpiše što pre. Ako ugovora nema, stvoriće se, upozorio je rektor, dilema da li školarine treba da nadomeste nedostajući novac.

Na konferenciji o prvoj godini primene Zakona o visokom obrazovanju u Srbiji čulo se da su utvrđeni standardi za akreditaciju i da svih 200 visokoškolskih ustanova treba da prođe kroz taj proces.

Prema rečima profesora dr Obrada Stanojevića, predsednika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, i dr Miroljuba Milivojčevića, člana tog saveta, zahtev za akreditaciju ustanove košta između 700 hiljada i milion dinara. Oni su objasnili ove poprilične sume: reč je o ogromnom poslu za koji će biti angažovani recenzenti: ocenjuju se studijski programi, a svaki fakultet ima više studijskih programa. Zatim se akredituju same institucije, pa se daje dozvola za rad. Ima tu i drugih raznih taksa.

– Prvo će kroz to proći više škole, a za tri godine fakulteti. Akreditacija, odnosno licenca se ne dobija jednom i zauvek. Studijski programi će na akreditaciji ponovo biti za pet, a ustanove za osam godina. Ukoliko neka viša škola sada ne prođe akreditaciju, imaće pravo da za godinu dana ponovo stane u red za licencu. U međuvremenu neće moći da upiše novu generaciju studenata, ali će postojeći akademci imati rok od tri odnosno dve godine da završe studije. O onima koji to ne uspeju pobrinuće se država. Prebaciće ih na drugu srodnu ustanovu, odnosno, studijsku grupu – objasnio je Milivojčević.

Standardi za akreditaciju i dobijanje dozvola za rad visokoškolskih ustanova biće objavljeni za nekoliko dana u "Službenom glasniku".

– Jedan od uslova za akreditaciju fakulteta biće i Pravilnik o udžbenicima. Pravilnikom će se, između ostalog, propisati i obim udžbenika, tačnije broj stranica će morati da bude u saglasnosti sa ozbiljnošću predmeta i brojem časova – objasnio je Stanojević. Gledaće se i bibliotečki fond, prostor. Ako se nastava organizuje u dve smene onda po studentu mora najmanje da bude dva kvadrata, a ukoliko se radi u jednoj smeni onda su neophodna bar četiri kvadrata po akademcu.

Na skupu u "Sava centru " istaknuto je da je novi Zakon o visokom obrazovanju podržala cela akademska zajednica Srbije, da je u kreiranju tog zakona znatan doprinos dao Beogradski univerzitet, ali i drugi univerziteti u Srbiji. Važno je to što je pomenuti zakon počeo da se primenjuje i to u preciziranim rokovima.

Rektor BU posebno je ukazao na to da je konstituisana Konferencija univerziteta u Srbiji i da je uspostavljena harmonična veza između privatnih i državnih univerziteta. Istakao je takođe da su počeli izbori za novog rektora i da će se oni na Beogradskom univerzitetu okončati do 18. decembra.

Profesor dr Emilija Stanković, pomoćnik ministra prosvete Srbije, rekla je, između ostalog, da je urađen i prvi Pravilnik o ocenjivanju profesora od strane studenata. Ukazala je i na to da je gotov i Nacrt zakona o studentskom organizovanju.

– Tek za mesec dana ćemo analizirati gde ste stigli u implementiranju bolonjskih principa. Osnovni zahtevi svakog društva trebalo bi da budu autonomija univerziteta i akademske slobode. I svaka zemlja trebalo bi da formira platformu za dijalog regionalnih celina – rekla je predstavnica Saveta Evrope Sara Keting.