Гејтс за излаз

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 9. новембра – Одавно један предлог кадровске промене у државном врху није дочекан с тако великом дозом одобравања као јуче објављена смена на врху Пентагона. Оригиналност такве сагласности повећава и чињеница да до реза на челу министарства одбране долази усред једног од највећих ратова које је Америка водила у последњих пола века.
Ту смену аналитичари овде махом доживљавају као знак могућног заокрета у приступу фронту у Ираку. Такву тезу поткрепљују с бар две чињенице: прво, пораз владајућих републиканаца на прекјучерашњим парламентарним изборима добрим делом је последица незадовољства грађана хаотизацијом на том бојишту, па тај "референдумски исход" мора да се одрази у политици Беле куће; друго, будући шеф Пентагона Роберт Гејтс (63) важи за човека "склоног консензусу у политичком одлучивању и за професионалца који сматра да стратешки курс у Ираку мора да се суштински прилагоди новим околностима", што су особине које нису красиле одлазећег министра Доналда Рамсфелда (74).

Од Гејтса (чије је презиме истоветно са презименом шефа Мајкрософта и у преводу значи – капије, улази), заправо, очекује се да битно допринесе проналажењу – излаза из ирачког "ћорсокака". Он би могао – прогнозира данас "Вашингтон пост", позивајући се на оцене познавалаца – да "сруши баријере које су у Рамсфелдовом мандату подигнуте између цивилних и војних вођа, као и између Пентагона и других државних агенција".

Могао би, предвиђа се даље, чак и да задобије јединствену подршку обеју главних партија, не само приликом неопходне потврде кандидатуре у Сенату, него и у будућим плановима и акцијама. Такве наде делују као претерани оптимизам, потребан нацији којом тренутно превладава стратешки песимизам.

Али, један од овдашњих глобалистичких ауторитета, безбедносни ветеран Демократске партије, Збигњев Бжежински нашао је у кандидовању Гејтса разлог да похвали Белу кућу. "Та номинација је нешто најбоље што је Буш учинио за својих шест година председниковања", изјавио је новинарима.

Иако се из врхунске политике повукао пре 13 година, Гејтс је у њој оставио дубок траг који му је помогао да се у њу сада враћа. Био је, подсећа се, важан сарадник чак пет америчких председника – Никсона, Форда, Регана, Картера и Буша старијег, коме је био шеф ЦИА (1991–1993).

Хијерархијски узлет опет је у вези са Бушем (млађим) с којим је, кажу, у врло пријатељским односима и који га ословљава са "Боб". Садашњи шеф Беле куће му је својевремено, наводи се, предлагао да постане први обједињавајући директор свих 16 обавештајних служби САД, али је овај то одбио посветивши се вођењу послова на тексаском универзитету "А енд М".

Нову понуду – за преузимање вођства у Пентагону – Гејтс је прихватио. "Нисам оклевао да прихватим председников позив, јер су многи амерички синови и кћери у нашим оружаним снагама сада на тешким искушењима", објаснио је на јучерашњој церемонији у Белој кући.

Хроничари подсећају да је својевремено као доктор руске историје, с дипломом универзитета Џорџтаун, учествовао у обликовању политике после пада Берлинског зида и у време растакања СССР-а. Поједини његови сарадници из тог времена пребацују му да је "политизовао обавештајни рад", док се други присећају и како је био "на тапету" због афере "Иран-контра" осамдесетих.

Већина га, међутим, дефинише као "прагматичара без уплитања идеологије". Као такав је увршћен у двопартијску студијску групу, која Бушу треба да предложи нове методе за решавање ирачке кризе. Чује се да је на тим састанцима он критиковао приступ који је практиковао Рамсфелд. "Рамсфелд је рвач, а Гејтс воли планинарење", описују њихове стратешке приступе људи који су радили са обојицом. Па конкретизују: Рамсфелд је био један од главних пројектаната инвазије на Ирак 2003, а Гејтс је Бушу старијем саветовао да не надире у Ирак после "Пустињске олује" 1991.

Будући челник Пентагона је човек који не срља у рат, додају. Остаје да се види да ли ће успети да нађе излаз из текућег рата, где су досадашњи амерички неуспеси допринели изборном поразу владајућих републиканаца, али и – његовом унапређењу у функционера који треба да "вади кестење из ватре".