Задовољавајући раст извоза

Од почетка јануара до краја марта укупна спољнотрговинска робна размена Србије са светом вредела је 5,34 милијарде евра и била је за 26,3 одсто већа у поређењу са првим тромесечјем 2010. године. Колико год економисти били пословично резервисани, када је реч о скоковитим променама, лепо звучи да је извезена роба вредела 1,96 милијарди евра, што чини повећање од чак 33,4 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз је вредео 3,38 милијарди евра или за 22,6 одсто више у односу на исто тромесечје прошле године.

Додуше, дефицит од 1,42 милијарде евра био је за 10,3 одсто већи у поређењу са истим периодом претходне године, али је и покривеност увоза извозом од 58 процената била већа у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 53,3 одсто.

Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања, указује да су од економских показатеља позитиван предзнак у марту имали физички обим индустријске производње, прилив укупних поруџбина, извоз, пад спољног дуга, туристички и малопродајни промет. Ђоговић, баш као и други аналитичари наше економске збиље, примећују да извоз покреће опоравак привреде.

– Раст извоза је у великој мери последица поскупљења производа које извозимо – каже Ђоговић. – Услед раста глобалне тражње, нарочито повећања берзанских цена сировина и репроматеријала, које углавном извози српска привреда, пласман робе на страно тржиште знатно се повећава. То су, нажалост, претежно производи ниже фазе прераде, који не могу допринети стабилном и сигурном развоју земље и знатнијем расту животног стандарда становништва, посебно када је реч о берзанским производима, чије су цене подложне променама.

Забрана извоза пшенице већ се негативно одразила на резултат у марту. Десезонирани индекс (рачунато у еврима) март–фебруар 2011. показује да је извоз опао за 1,4, а увоз је повећан за 5,5 процената.

Истраживачи месечника „Макроекономске анализе и трендови” у априлском броји такође су указали да извоз полако губи дах и подсетили да су, као и обично, у првом тромесечју далеко највеће учешће у укупномизвозу имали основни метали– више од 400 милиона евра за три месеца, или 48 одсто више него у прва три месеца лане. Од тога гвожђе и челик 239 милиона евра. Следе обојени метали, (225 милиона долара), житарице и производи од њих (210 милиона долара); електричне машине и апарати (170 милиона долара) и поврће и воће (126 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 39,5 укупног извоза.

У последњем извештају званичне статистике записано је да су уструктури извоза по намени производанајвише заступљени производи за репродукцију – 70,8 одсто, следе роба за широку потрошњу – 23,3 и опрема само 5,9 процената.

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 57 одсто, затим роба за широку потрошњу 15,2, и опрема само 11,1 проценат.

Божидар Лаганин, директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза, у јучерашњем разговору за наш лист рекао је да има најава да се у структури нашег извоза нешто мења набоље.

– Мере за подстицање директних страних инвестиција већ дају резултате – каже директор СИЕПА. – Произвођачи компоненти за аутомобилску индустрију отворили су нова радна места и запослили људе, али и повећавају вредност укупног извоза земље. Такав је случај са „Јуром” из Раче, која производњом каблова од домаћег бакра, повећава запосленост у тој грани индустрије и извози производ вишег степена обраде.

Спољнотрговинска робна размена од почетка године била је највећа са земљама са којима имамо потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине више од половине укупне размене.

Наш други по важности партнер су земље Цефта споразума, са којима имамо суфицит у размени од 279,4 милиона долара, захваљујући углавном извозу пољопривредних производа (житарица и производа од њих и разне врсте пића), као и извоза гвожђа и челика. Што се увоза тиче – највише се увози електрична енергија, гвожђе и челик, камени угаљ и обојени метали, као и поврће и воће.

У првом кварталу имамо суфицит у размени робе и са Великом Британијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, упркос повећању вредности нашег извоза за око 40 одсто. 

СИЕПА помаже извознике

Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) објавиће данас јавни позив за доделу бесповратних средстава за помоћ конкурентности српских предузећа која извозе, изјавио је директор Божидар Лаганин. За ту намену је обезбеђено око 150 милиона динара из буџета Србије, рекао је он, а тим новцем предузећа ће моћи да покрију половину трошкова сертификације производа, увођења нових артикала, дизајна, амбалаже, учешће на сајмовима у иностранству, истраживање тржишта, рекламе у страним медијима...

Конкурентност предузећа СИЕПА помаже од 2004. године, рекла је заменик директора СИЕПА Татјана Радованов и најавила да ће по први пут бити уведена и подршка за оснивање и рад представништава српских предузећа у иностранству која ће покривати трошак за једног запосленог до годину дана.

На јавни позив предузећа и регистрована удружења моћи ће да се пријављују до 13. јуна. Право учешћа имају предузећа која су остварила извоз од најмање 50.000 евра годишње или од извоза остварују најмање 20 прихода.

Радованов је напоменула да ће на конкурсу СИЕПА сама прибављати неопходну документацију од државних служби као што су Агенција за привредне регистре, Управе царина и друге.

У програму је протекле четири године учествовало 1.360 компанија, средства је добило 828 фирми, за шта су укупно издвојена 374 милиона динара, навела је Радованов и додала да су најагилнији били корисници из сектора агробизниса, а територијално највише из Београда.