Тадић расписао изборе за 21. јануар

БЕОГРАД – Председник Србије Борис Тадић расписао је јутрос парламентарне изборе, потврђено је "Танјугу" у кабинету председника, за 21. јануар 2007. године, како је одлучено после јучерашњих консултација парламентарних странака. Синоћним усвајањем Закона за спровођење устава у Скупштини Србије стекли су се услови да председник Републике распише изборе. Председнички, покрајински и локални избори требало би да буду расписани до 31. децембра 2007. године, односно накасније 60 дана од ступања на снагу системских закона.

Народна скупштина Србије прогласила је касно синоћ Закон за спровођење устава. Закон је усвојен двотрећинском већином, два сата после поноћи, након седмочасовне расправе посланика Скупштине Србије у наставку Друге посебне седнице. За Уставни закон од 235 посланика гласало је 210, против је било 22.

Тадић је, јавно потписујући одлуку о расписивању избора, рекао да рокови за вршење изборних радњи почињу да теку од данас, када одлука и ступа на снагу.

Он је најавио да ће лично учествовати у изборној кампањи "још јаче и снажније", него да су били расписани и председнички избори, јер неће да дозволи "оним политичким снагама и представнцима оних идеја које Србију вуку у прошлост" да победе на овим изборима.

"Овде се не ради о мени, овде се ради о будућности земље", рекао је председник Србије објашњавајући да је то и разлог због којег је тражио да буду одмах одржани и председнички избори, али да таква одлука није зависила од њега, него од већине у парламенту.

Према његовој оцени, седница Скупштине у ноћи између четвртка и петка показала да је Србији потребан један сасвим другачији парламент, у којем мора да се успостави потпуно другачија одговорност.

На питање да ли ће расписивање избора утицати на одлуку Контакт групе о решењу за статус Космета, он је одговорио да мисли да је таква одлука већ донета и да ово неће имати неког посебног утицаја. Тадић је изразио наду да ће Контакт група наставити са политиком преговора, јер би без њих била изазвана нестабилност региона.
(Танјуг - Фонет - Политика online)

--------------------------------------------------------------------------

Седми избори

Грађани Србије су од првих вишестраначких избора 1990. године у шест наврата бирали представнике за парламент Републике.

Први вишестраначки парламентарни избори у Србији, после распада СФРЈ, одржани су 9. децембра 1990. године, када је за 250 посланичких места конкурисало 1.707 кандидата које су предложиле 44 странке, односно удружења грађана.

До 2003. године, када су последњи пут одржани парламентарни избори, Социјалистичка партија Србије је у више наврата имала већину у Скупштини Србије - 1990, 1992, 1993 и 1997. године.

Највише мандата - 194, припало је СПС, Српски покрет обнове (СПО) добио је 19 посланичких места, Демократска заједница војвођанских Мађара (ДЗВМ) осам, Демократска странка (ДС) седам, Савез реформских снага Југославије за Војводину и Странка савеза сељака Србије по два посланика, Група грађана самосталаца осам, док је седам странака освојило по један посланички мандат.

Наредни превремени избори за парламент Србије били су одржани 20. ецембра 1992. године, у којима је учествовало 205 подносилаца изборних листа, са 4.623 кандидата за 250 посланичких места.

Социјалисти су освојили 101 мандат, Српска радикална странка (СРС) 73, Демократски покрет Србије (ДЕПОС сачињен од 14 странака и од једног броја нестраначких личности из културног и јавног живота) освојио је 50 посланичких места. ДЗВМ је припало девет мандата, а ДС шест, док су осталих 11мандата поделиле четири странке, односно коалиције.

Наредни избори уследили су већ за годину дана, пошто је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић распустио републички парламент, уз образложење да су поједине странке и њихови представници својим понашањем блокирали механизам за одлучивање у скупштини.

На изборима, одржаним 19. децембра 1993. године учествовале су 84 странке, коалиције и удружења грађана са 216 изборних листа у девет изборних јединица, са укупно 5.094 кандидата. Најуспешнија је била СПС која је освојила 123 посланичка места, 45 мандата освојио је ДЕПОС, док су радикали освојили 39 посланичких места.

Највећи напредак на изборима 1993. године направила је ДС, која је за годину дана са шест скочила на 29 посланичких места. На тим изборима ДСС је изашла из ДЕПОС-а и самостално учешће завршила са седам мандата. Пет места припало је ДЗВМ, а Партији за демократско деловање и Демократској партија Албанаца припала су два посланичка мандата.

На следећим парламентарним изборима, оџаним 21. септембра 1997. године, на којим је листе поднело 89 странака и коалиција, СПС је у изборну трку ушла у коалицији с новоформираном Југословенском левицом (ЈУЛ) и Новом демократијом (НД), која је током следеће године напустила коалицију. Заједно су успели да освоје 110 мандата.

СРС се вратила на другу позицију са 82 мандата, док је СПО освојио 45 мандата. Преосталих 13 посланичких места поделило је пет мањих странака и коалиција.

На изборима нису учествовали ДС, ДСС и Грађански савез Србије, незадовољни неравноправним условима у предизборној кампањи.

Следећи пети вишестраначки избори у Србији уследили су 23. децембра 2000. године, после победе коалиције Демократска опозиција Србије (ДОС) на септембарским локалним и савезним изборима, која је окупила 18 најзначајнијих опозиционих странака.

У изборној трци је учествовало осам партија и коалиција од 210, колико је тада било регистровано у Србији - 176 мандата од 250 у парламенту Србије добила је ДОС.

Социјалистима је припало 37 посланичких места, радикалима 23, а ССЈ 14. СПО је остала без иједног мандата, као и ЈУЛ.

Шести вишестраначки парламентарни избори одржани су 28. децембра 2003. године, када су бирачи могли да бирају између 19 изборних листа. Тада су највише мандата освојили радикали 82, ДСС - 53, ДС - 37, Г17 Плус 34, СПО и НС 22, док је СПС припало 22 мандата.

-------------------------------------------------------------------------- 

Јуче се после дугих преговора постигнут договор, парламентарни избори ће бити 21. јануара. Са овим сагласјем посланици су стигли и на седницу Уставног одбора, да би се одмах на почетку испоставило да договор, у ствари, не постоји око свих тачака. Ипак, текст уставног закона усвојен је начелно, против су гласали само посланици Г17 плус, а након тога је дата пауза, коју је тражио Душан Петровић (ДС), ради додатних консултација.

До оваквог расплета дошло се после целодневних драматичних преговора, на које се, иначе, стигло са убеђењем да су током протекле ноћи сви постигли споразум. Око 15 часова пред новинарима су се појавили, одвојено, Зоран Анђелковић (СПС) и Томислав Николић (СРС), а обојица су истакла да је, практично, једино спорно било то да ли ће се уставним законом прецизирати датум председничких избора, како су тражили радикали, или, како је написано у Предлогу уставног закона, да председнички избори буду расписани до краја 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу последњег из низа закона којима се уређује положај и избори за председника републике, с чим су се слагали и представници ДС-а. Радикали су прихватили да остане решење из предлога закона, с тим што је, како је рекао Томислав Николић, дата гаранција да ће председнички избори бити одржани до 31. маја. Једини који су на овим консултацијама најавили да ће гласати против закона били су представници Г17 плус. Они су инсистирали на томе да се минимални рок за расписивање парламентарних избора скрати са 45 на 30 дана. Међутим, нису имали ничију подршку, па је прихваћен амандман СПС-а да се најкраћи рок за одржавање избора од усвајања уставног закона повећа са 45 на 60 дана.

Како је рекао Зоран Анђелковић, генерални секретар СПС-а, на померању рока инсистирало се баш зато да не би била остављена никаква могућност да се избори одрже у децембру ове године. Није прихваћен ни владин амандман који је предвиђао да уставни закон ступи на снагу у редовном року од осам дана од дана објављивања у "Службеном гласнику", а не одмах сутрадан по усвајању. Како је рекао Анђелковић, "свака правно-техничка редакција била би мењање текста устава, а за то треба двотрећинска већина". Представници ДС-а нису се јуче током дана уопште оглашавали, као ни представници ДСС-а.

Ове консултације су више пута "одлагале" седницу Уставног одбора, па самим тим и седницу Народне скупштине. Кад су се коначно стекли услови за почетак седнице Уставног одбора, због кашњења Предрага Марковића, председника одбора, радикали су демонстративно напустили седницу, а само минут касније појавио се Марковић са објашњењем да је требало обрадити приспеле амандмане. Дата је још једна пауза, да се "сви упознају са разлозима кашњења", па је тек нешто после 17 часова коначно почела седница Уставног одбора, на којој су се појавили и представници ДС-а.

Зоран Лончар, министар за државну управу и локалну самоуправу, дао је кратко образложење текста уставног закона, наводећи да је коригован уз консензус, да је свако од нечега одустао. Лончар је казао да консензус подразумева да сви политички субјекти морају бити помало незадовољни, како би на крају сви били задовољни. У име владе Лончар је позвао све који су поднели амандмане, а знају да за њих не постоји двотрећинска већина, јер нису усаглашени, да повуку амандмане. Лончар је казао да је то неопходно како би закон био усвојен одмах и што пре расписани избори.

Александар Вучић се сложио да се такви амандмани повуку, али је затражио изјашњавање оних "који су после свих договора поднели нове амандмане, дакле ДС, који је доставио амандмане којима се тражи скраћење најкраћег рока за одржавање избора са 45 на 30 дана". Душан Петровић (ДС) казао је да је у једном тренутку дошло до прекида консултација, јер није било сагласности и додао да не види разлог да се посланици не изјасне о сваком амандману. Петровић је тражио паузу за ново усаглашавање, али се Вучић заложио за наставак седнице, што је подржао и ДСС. Милош Алигрудић (ДСС) казао је да су се СРС и ДС усагласили да најкраћи рок буде 60 дана, а на Вучићево питање: "Да ли то значи да сам ја у праву", одговорио је: "Да". И Петровић се сложио да нема спора да ће бити усвојен уставни закон, али је ипак инсистирао на паузи – "Да се разјаснимо". Након тога је дата петоминутна пауза.

Седница Одбора за уставна питања Народне скупштине Србије настављена је нешто касније и на њој је усвојен Предлог уставног закона, пошто су и Српска радикална странка и Демократска странка одустале од својих амандмана. Седница парламента почела је синоћ око 19 сати и до закључења овог издања није завршена.
М. Чекеревац