Беже због свађе, дугова, оцена…

У Србији се годишње, у просеку, пријави нестанак око 1.300 особа. Само у главном граду, према подацима Полицијске управе за Београд, прошле године је поднето 458 пријава због нестанка, 217 се односило на малолетнике. Више од 90 одсто случајева се реши. Мада има и оних који се и после 50 година воде као нестали.

Нестају сви, и стари и млади, деца, жене, мушкарци, образовани и неписмени. Траг се, по ономе што је показала полицијска пракса, губи ђацима због лоших оцена,  супружницима који би да „збришу” из живота оног другог и породице, због љубави, дугова, болести или пак заборавности код старијих особа.

Рок  да се полиција обавести о нестанку особе зависи од ситуације. Да ли се, рецимо, када су млади у питању ради о уобичајеном понашању малолетника или се то дешава први пут због чега родитељи или старатељи могу одмах доћи и поднети пријаву дежурној служби у писменој форми после чега се расписује потрага. Путем централног информационог система за целу Србију све полицијске станице у држави и сваки полицајац добијају одмах податке о несталом. Ако се посумња да неко личи на несталог легитимише се. Проверавају се болнице, гранични прелази... Уколико се испостави да је нестала особа отета или жртва трговине људима, што је реткост – око један одсто, онда се надаље случајем баве други полицијски одсеци.

„Млади у већини случајева беже због проблема с родитељима или на крају школске године због лоших оцена и бројних изостанака. Прошле године је пријављен нестанак 112 малолетника из породице”, каже Драгана Туркаљ, самостални полицијски инспектор из Одељења за потраге, одсек нестали, и додаје да су преосталих 105 штићеници Дома за децу или неке друге социјалне установе.Пронађене, без обзира на повод бекства, полиција саслуша, па обавести родитеље или стараоце. Ако дете не жели да се врати кући укључује се Центар за социјални рад и колеге из Одељења за малолетнике.

Губе се и најмлађи. Најчешће се, у моменту непажње, на улици, дете одвоји. Тада родитељи у паници трче у полицију. Преко дежурне службе командно-оперативног центра у етар се пусти обавештење тако да се то решава у току истог дана.  

– Прошле године су пријављене као нестале и 124 пунолетне особе, наводи наша саговорница и додаје да је пријављено њих 57 старосне доби од 18 до 25 година. Највише несталих их је старости од 25 до 60 година – 124, док је за оне преко 60 година поднето 60 пријава.

– Неки од њих се изгубе притиснути бременом проблема, не измирених дугова, немогућности да издржавају породицу. Има и оних који ишчезну због нове љубави или би пак да „предахну” од брака. Онда се једноставно врате или се не појаве, као да су у земљу пропали. Дешава се да их нађемо у другом граду или другој држави и да не желе контакт с породицом. Наша обавеза је да обавестимо подносиоца пријаве да је особа жива, али не и да је вратимо. Психофизички здрави грађани имају Уставом загарантовану слободу кретања. Оног момента када их пронађемо, обавимо разговор и узмемо изјаву, случај нестанка је за нас решен, а потрага се прекида – наводи Туркаљ.

Догађа се да ни породица ни МУП годинама не могу да уђу у траг несталом. Такав је случај био са женом која је напустила невенчаног мужа и прешла у друго место да живи с другим. Годинама се није кретала ван места, а онда се појавила на полицијском шалтеру да извади нову личну карту и сазнала да се води као нестала.

Што се тиче старијих, сенилних особа, они се најчешће изгубе и не знају да нађу пут до куће. Некима се посрећи да их полиција врати. Међутим, у прошлој години је пронађено 35 особа мртвих, претежно старих и болесних, који су умрли од глади и зиме.

Осим потраге полиције на интернету постоје многобројни сајтови на којима се постављају фотографије, видео снимци и подаци несталих особа, најчешће их постављају чланови породице или пријатељи несталих у нади да ће путем интернета убрзати проналазак.

Апелује се и путем огласа на све који нешто знају о појединим особама које се нису вратиле кући, а нема их на послу или, још горе, у школи, да јаве првој станици полиције. Све чешће се ангажују приватне детективске агенције, а људи се, у очају,за помоћобраћају и разним видовњацима.

Потрага је активна, на снази, све док се изгубљени не нађе или се на суду покрене предлог од стране породице или неког другог овлаштеног лица да се нестали прогласи мртвим.

Оглас у „Службеном гласнику”

Пред крај јула навршиће се десет година откако је Петар Л. из једног градића из унутрашњости Србије, у бермудама, мајици на бретеле и папучама, отишао да купи хлеб и новине. Они који се сећају тог дана причали су да су га видели тик уз трафику, да се љубазно поздравио са комшијама, али и да не знају шта је после било са њим.

Шта се тог дана, заиста, догодило, ни после готово деценију не зна ни Петрова супруга Мирјана која га је, са кафом на столу, чекала да се врати из куповине.

Дани препуни ишчекивања било какве вести о Петру, па макар и оне најцрње, прелазили су у месеце, а они у године... На наговор пријатеља и после дугог размишљања, Мирјана је тек недавно сакупила храбрости и суду поднела предлог да се њен супруг прогласи мртвим. Убеђивала је себе да је тако најбоље с обзиром на то да од њега, толико дуго није било ни трага, ни гласа....

За разлику од унутрашњости Србије где се за неколико година поднесе тек по који овакав предлог, у Београду је ситуација другачија. Иако их ни у престоници нема „на хиљаде“, према речима Гордане Вуковић, судије и портпарола Првог основног суда у Београду, не може се рећи да су овакви предлози реткост.

– Први основни суд је током прошле године примио 50 оваквих предлога, од којих је решено 18: пет је усвојено, док је 13 повучено или одбијено. До краја маја ове године примљено је седам предлога да се лице прогласи мртвим, а решен је један. До краја марта, у суду је остало 55 нерешених предмета по предлозима за проглашење особа мртвим – наводи Вуковићева.

Предлог да се неко лице прогласи мртвим може да поднесе свако лице које за то, објашњава наша саговорница, има правни интерес. Да би тај интерес био и остварен подносилац захтева или више њих, треба га и доказати. У ту сврху суду се доставља одговарајућа документација, као што је, на пример, извод из матичне књиге рођених или други документ који доказује сродство са особом чије се проглашење мртвом тражи.

„Предлог да се нека особа прогласи мртвим мора да садржи чињенице на којима се он заснива. То је, да тако кажем, животна причица о околностима под којима је лице нестало, али и докази којима се утврђују те чињенице. Подносилац предлога, на пример, у документу наводи да је син тог и тог, да је лице за кога предлаже да се прогласи мртвим нестало, да одређено време нема никаквих информација о њему, да породица сумња да је умро, али и да има имовину са којом наследници ништа не могу да ураде, јер се води на његово име... Овакав предлог, што је мање познато, може да покрене и јавни тужилац, а процедура је идентична као када га подноси физичко лице. Међутим, оваквих случајева је изузетно мало. По подношењу предлога, суд објављује оглас у „Службеном гласнику“ у којем се наводе битне околности случаја, позива нестало или било које друго лице које има сазнања о његовом животу, да се обрати суду. Уколико у року од три месеца лице не добије никакву информацију заказује се рочиште”, објашњава судија.

По заказивању рочишта, процедура је следећа: суд изводи предложене доказе, а потом одлучује. Углавном се све завршава на једном рочишту. Поступак траје дуже једино у случајевима када постоје предлози да се одређени докази, неопходни за доношење решења, прикупе службеним путем.

„Ако нађе да су испуњени услови прописани законом, суд доноси решење и у њему означава дан, по могућности, и час који се сматра временом наступања смрти. Ако то не може да се утврди, онда се за датум смрти узима дан који особа вероватно није преживела, а ако ни то не може да се утврди, онда дан истека поменутих рокова прописаних законом ”, наводи наша саговорница.

У пракси престоничког Првог основног суда било је случајева да се особа која је судским решењем проглашена мртвим „васкрсне“, односно да се појави. У таквим случајевима, суд је проверавао идентитет особе која се јавила суду, а ако се утврди да је исправан, без одлагања укида решење којим је лице проглашено мртвим.

Први основи суд у Београду се у последње две године, два пута сусрео са „васкрснућем”, односно да се лице које је проглашено мртвим појави. Оба случаја била су у вези са станарским правом.

„Поступак за проглашење лица мртвим покренуло је лице које има станарско право с обзиром на то да власника није било неко извесно време. У оба случаја су се власници јавили и то преко амбасаде, јер су већ неко извесно време живели у иностранству” прича Вуковићева.

С обзиром на то да се приликом подношења предлога да се особа прогласи мртвом плаћа судска такса од 780 динара, нашу саговорницу питамо ко сноси трошкове у случајевима повлачења решења.

„У принципу, решење којим се укида решење којим је лице проглашено мртвим се не наплаћује. На предлог за покретање поступка и решење којим се оглашава, таксу плаћа подносилац захтева, а уколико је особа која се оглашава мртвом нестала током ратних дејстава такса се не плаћа”, објашњава судија.

--------------------------------------------------

Услови

Према слову закона, лице може да се прогласи мртвим у следећим случајевима:

– Ако је лице старије од 70 година, а у последњих пет година није било никаквих вести о њему

– Ако о лицу у последњих пет година није било никаквих вести, а околности под којима је оно нестало чине вероватним да оно више није у животу

– Лице које је нестало у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави и земљотресу или некој другој непосредној опасности, а о њој није било вести шест месеци од дана престанка те опасности

– Лице које је нестало у току рата, а о чијем животу није било никаквих вести годину дана од престанка ратних дејстава

 -------------------------------------------------

Још увек га траже

Првог фебруара јавност је узбуркао нестанак Велимира Никшића Никше, естрадног менеџера и директора агенције „Таш естрада”, који је заступао Гоцу Тржан, Мирослава Илића, „Легенде”. Нестанак је пријавила супруга Радмила, пет дана након Никшиног нестанка. А као могућ разлог нестанка помињу се енормни дугови, љубавнице...

--------------------------------------------------

Ратко Младић жив

Први основни суд у Београду одбацио је, почетком септембра прошле године, предлог да се хашки оптуженик Ратко Младић прогласи мртвим што је тражила његова породица. Захтев  је 16. јуна прошле године поднео син бившег команданта Војске Републике Српске, Дарко Младић преко адвоката, а да је решење о одбацивању суд донео 28. јуна. На ово решење није изјављена жалба, па је оно постало правоснажно и предмет је архивиран.

---------------------------------------------------

Изгубљени контакти

Многи имају неког рођака, пријатеља, познаника, школског друга... с којим се дуго нису ни чули ни видели. На територији бивше Југославије  је велики број људи који су изгубили контакт због ратова током деведесетих. На интернету постоје бројни сајтови попут сајта „Потрага”, који поред детаљних информација о несталим особама, и помоћи у трагању за њима, помажу да се поново успоставе изгубљене контакте. Да се пронађу неки драги људи из школске клупе, војске, са факултета.

------------------------------------------------

На Косову

Канцеларија Еулекса саопштила је крајем априла да се, после сукоба на Косову, око 1.800 људи и даље сматра несталим.