Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ће Докторова кула постати Родитељска кућа

Да ли ће Докторова кула постати Родитељска кућа
У Докторовој кули више од две деценије нема пацијената (Фото Д. Ћирков)

Најављена обнова Докторове куле и њено претварање у Родитељску кућу у којој би била смештена деца оболела од рака и њихови родитељи током боравка у Београду због лечења, запала је у неочекиване тешкоће. Ову племениту идеју покренула је општина Савски венац јер држава до сада није успела да реши проблем обезбеђивања смештаја породицама из унутрашњости чија деца долазе на терапију у главни град. Новац од донатора пристиже споро, а поврх свега на помолу су и формално-правни проблеми око зграде из 19. века, данас потпуно запуштене.

Наиме, планови у вези са двоспратницом од камена у кругу Клиничког центра Србије, изазвали су незадовољство запослених у Специјалној болници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” у којој тврде да Докторова кула припада овој здравственој установи. Штавише, Управни одбор болнице одлучио је да се од Републичког правобранилаштва тражи заштита права над имовином.

У Докторовој кули, смештеној поред болнице „Др Лаза Лазаревић”, 130 година лечени су душевни болесници, а до 1989. године у њој је била и управа саме болнице, кажу у овој установи. Намену овог здања, саграђеног 1824. године, како објашњавају у болници, одредио је Михаило Обреновић 1861. године када ју је поклонио за „Дом за са ума сишавше”, заједно са плацем од шест хектара. Тако је записано у документу сачуваном у болници.

– Планирали смо рестаурацију Докторове куле да бисмо могли поново да је користимо, и два пута су и урађени пројекти за реконструкцију, 1985. и 1998. године. Међутим, први пут због недостатка пара, а други пут због бомбардовања нисмо успели да реализујемо пројекте – каже проф. др Милутин Ненадовић, директор болнице „Др Лаза Лазаревић”.

– Тачно преко пута ове зграде налази се диспанзер за наше пацијенте, кроз који дневно прође до 150 оболелих. Није добро за децу која болују од рака да буду близу ових пацијената, а раздаљина између две зграде је двадесетак метара – објашњава Горан Младеновић, председник Синдиката болнице „Др Лаза Лазаревић”.

По његовим речима, прошле године су људи из општине Савски венац из ове зграде изнели вредну архиву стару и 130 година и уређаје који би били добри музејски експонати. Запослени у болници не знају шта се десило с том имовином. Надлежни у болници „Др Лаза Лазаревић” истичу да се проблем смештаја деце оболеле од рака мора решити и предлажу да се уступи део плаца на којем је и спорна зграда, за подизање савременог објекта за њихов привремени боравак.

У СО Савски венац, међутим, тврде да је имовинско-правна ситуација власништва Докторове куле јасна.

– Неспорни корисник објекта је општина Савски венац. Тачно је да су ту некада лечени душевни болесници, али ова зграда деценијама није коришћена и потпуно је руинирана. Желели смо да обезбедимо смештај деци оболелој од рака која долазе на терапије у Београд и њиховим родитељима, а Докторова кула је била идеално решење: налази се у кругу болнице, у близини Института за онкологију и Дечје болнице у Тиршовој где се оболели малишани лече, једина је празна зграда у кругу Клиничког центра Србије. Објекат има до хиљаду квадратних метара и могли бисмо да затворимо финансијску конструкцију што се тиче његовог одржавања. Докторова кула је споменик културе првог реда, а ово би био начин да се комплетно обнови и да се користи – објашњава Немања Перишић, члан већа СО Савски венац.

Близина диспанзера за пацијенте болнице „ Др Лаза Лазаревић”, како наводи Перишић, није проблем, јер се може подићи зид који би потпуно одвојио ова два објекта. Надлежни у општини, истиче наш саговорник, почели су прошле године да припремају објекат, изнете су старе ствари. Запослени у болници су, како наводи Перишић, на време били обавештени о доласку службе која је требало да испразни зграду, и оно што су сматрали важним, сами су склонили у посебне одаје.

Како каже Дубравка Петковић-Радека, јавни правобранилац СО Савски венац, власништво над Докторовом кулом 1934. године добило је Министарство социјалне политике и народног здравља.

– Општина Савски венац уписана је као корисник поменуте имовине од 1972. године. Све зграде у болничком кругу Клиничког центра Србије, укључујући и комплекс око болнице „Др Лаза Лазаревић” укњижене су на име општине Савски венац и града Београда, у неопредељеним уделима – каже Дубравка Петковић-Радека.

У општини Савски венац наводе да су пре више од годину дана потписали протокол са Републичким заводом за заштиту здравља о реконструкцији ове зграде и истичу да ће објекат и даље бити у функцији здравства.

У РЗЗО-у кажу да су прихватили пројекат општине Савски венац јер би се тиме решио велики проблем – збрињавање малишана оболелих од рака и њихових родитеља који из унутрашњости долазе у Београд због лечења.

----------------------------------------------------------------

Конкурс за извођаче радова

Идуће недеље биће расписан конкурс за извођаче радова на преуређењу Докторове куле у Родитељску кућу, каже Жана Королија, члан Управног одбора Националног удружења родитеља деце оболеле од рака (Нурдор), које учествује у овом пројекту. По њеним речима, за реконструкцију Докторове куле потребно је око 750.000 евра, а до сада је прикупљено око 110.000 евра. Очекује се да ће радови ускоро почети, а следећег пролећа, како се надају у Нурдору, биће отворена Родитељска кућа у овом објекту.

– Битно је да ова деца буду смештена поред болница, јер су веома крхког имунитета и подложна инфекцијама. У Србији се годишње од рака лечи између 400 и 500 малишана, а 80 одсто оболеле деце која примају терапију у београдским болницама, долази из унутрашњости. С обзиром на скуп смештај, јасно је да су Родитељске куће неопходне – каже Жана Королија.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.