Како купити аеродром

Да у изреци "Док једном не смркне, другом не сване" има и доста истине, потврђује мастер план за продају "војне имовине", тачније имовине која је дуги низ година третирана као војна, а у ствари је искључиво државна на коришћењу код војске. По том основу ова имовина подлеже цивилним законима, тј. Закону о средствима у својини Републике Србије.

Како војска већ дуже време лоше стоји, одлуком Владе Србије у мастер плану се нашло око 450 објеката, међу којима и 12 војних аеродрома, а све у циљу прикупљања средстава за реформу војске.

За продају аеродрома у јавности још није објављен ниједан јавни позив-конкурс, али се одмах по изради мастер плана појавило интересовање општина, ваздухопловних савеза, да одређене аеродроме преузму за своје потребе. Међутим, Влада Србије и Министарство финансија имају тврд став у смислу преношења права коришћења државне имовине на други сегмент и подразумевају накнаду за пренос права коришћења.

То значи да све заинтересоване стране или појединци морају бити финансијски способни уколико желе да узму ствар у своје руке и постану власници једног од аеродрома или само дела, јер је код појединих (Ниш, Сомбор, Поникве) предвиђен само део за продају и цивилно ваздухопловство.

Према речима Милана Томића, генералног директора Републичке дирекције за имовину Србије, држава нема средстава да инвестира у цивилни део и зато се одлучила за продају, како би приватни капитал улагао у цивилне аеродроме мањег типа.

– Није лоше, рецимо, да постоји веза Сомбор–Суботица, или се могу појавити неке "лоу кост" компаније које ће за 10-20 евра возити туристе од Сомбора до Ниша, или до аеродрома Поникве, зато то и радимо. Постоји идеја и да се део аеродрома у Батајници определи за цивилно ваздухопловство, наравно, уз надокнаду за коришћење – каже Томић.

Министарство финансија дало је зелено светло за продају, предвиђена је и реализација до краја 2007. године. Цео поступак, ипак, некако тапка у месту. Испоставило се да чак ни војска, која је била јако дисциплинована, о власничкој документацији није много водила рачуна. Служба за инфраструктуру војске дужна је да прикупи документацију, а 50 година се лоше радило, и сад је то велики проблем.

Документација је кључна ствар и потребно је да буде у пакету (бар за пет аеродрома) да би влада дала сагласност за расписивање конкурса за прикупљање понуда по принципу затворених коверата.

– Цене ће бити тржишне, услови исти за све, а купци морају испоштовати минималну цену коју одређује пореска управа. Сва физичка и правна лица, уколико испуњавају техничке и административне услове и обавезну банкарску гаранцију, моћи ће да доставе понуде. Нама је у интересу да што више људи сазна за продају, а самим тим и подигну цену, јер сав новац од продаје иде у буџет и опредељује се за реформу војске – каже наш саговорник.

-------------------------------------------------------------------------

Илузија

У неким прошлим временима војска је била једна паралелна држава. Имала је своје здравство, правосуђе, школство, путеве, потпуно затворен механизам, изолован од спољашњег окружења, од државе пре свега. Сада се та илузија, у последње две-три године, разбија. Та имовина је државна и подлеже цивилним законима, а за њену продају надлежна је Републичка дирекција за имовину Србије.