Kako kupiti aerodrom

Da u izreci "Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane" ima i dosta istine, potvrđuje master plan za prodaju "vojne imovine", tačnije imovine koja je dugi niz godina tretirana kao vojna, a u stvari je isključivo državna na korišćenju kod vojske. Po tom osnovu ova imovina podleže civilnim zakonima, tj. Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije.

Kako vojska već duže vreme loše stoji, odlukom Vlade Srbije u master planu se našlo oko 450 objekata, među kojima i 12 vojnih aerodroma, a sve u cilju prikupljanja sredstava za reformu vojske.

Za prodaju aerodroma u javnosti još nije objavljen nijedan javni poziv-konkurs, ali se odmah po izradi master plana pojavilo interesovanje opština, vazduhoplovnih saveza, da određene aerodrome preuzmu za svoje potrebe. Međutim, Vlada Srbije i Ministarstvo finansija imaju tvrd stav u smislu prenošenja prava korišćenja državne imovine na drugi segment i podrazumevaju naknadu za prenos prava korišćenja.

To znači da sve zainteresovane strane ili pojedinci moraju biti finansijski sposobni ukoliko žele da uzmu stvar u svoje ruke i postanu vlasnici jednog od aerodroma ili samo dela, jer je kod pojedinih (Niš, Sombor, Ponikve) predviđen samo deo za prodaju i civilno vazduhoplovstvo.

Prema rečima Milana Tomića, generalnog direktora Republičke direkcije za imovinu Srbije, država nema sredstava da investira u civilni deo i zato se odlučila za prodaju, kako bi privatni kapital ulagao u civilne aerodrome manjeg tipa.

– Nije loše, recimo, da postoji veza Sombor–Subotica, ili se mogu pojaviti neke "lou kost" kompanije koje će za 10-20 evra voziti turiste od Sombora do Niša, ili do aerodroma Ponikve, zato to i radimo. Postoji ideja i da se deo aerodroma u Batajnici opredeli za civilno vazduhoplovstvo, naravno, uz nadoknadu za korišćenje – kaže Tomić.

Ministarstvo finansija dalo je zeleno svetlo za prodaju, predviđena je i realizacija do kraja 2007. godine. Ceo postupak, ipak, nekako tapka u mestu. Ispostavilo se da čak ni vojska, koja je bila jako disciplinovana, o vlasničkoj dokumentaciji nije mnogo vodila računa. Služba za infrastrukturu vojske dužna je da prikupi dokumentaciju, a 50 godina se loše radilo, i sad je to veliki problem.

Dokumentacija je ključna stvar i potrebno je da bude u paketu (bar za pet aerodroma) da bi vlada dala saglasnost za raspisivanje konkursa za prikupljanje ponuda po principu zatvorenih koverata.

– Cene će biti tržišne, uslovi isti za sve, a kupci moraju ispoštovati minimalnu cenu koju određuje poreska uprava. Sva fizička i pravna lica, ukoliko ispunjavaju tehničke i administrativne uslove i obaveznu bankarsku garanciju, moći će da dostave ponude. Nama je u interesu da što više ljudi sazna za prodaju, a samim tim i podignu cenu, jer sav novac od prodaje ide u budžet i opredeljuje se za reformu vojske – kaže naš sagovornik.

-------------------------------------------------------------------------

Iluzija

U nekim prošlim vremenima vojska je bila jedna paralelna država. Imala je svoje zdravstvo, pravosuđe, školstvo, puteve, potpuno zatvoren mehanizam, izolovan od spoljašnjeg okruženja, od države pre svega. Sada se ta iluzija, u poslednje dve-tri godine, razbija. Ta imovina je državna i podleže civilnim zakonima, a za njenu prodaju nadležna je Republička direkcija za imovinu Srbije.