Подела епархија и монах Артемије

Највише црквено тело Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на заседању, које почиње сутра, највероватније ће се бавити арондацијом – поделом епархија, као и избором нових владика, што би, према сазнањима „Политике”, требало да буду главне теме овогодишњег пролећног заседања.

Архиепископија београдско-карловачка и Епархија рашко-призренска највероватније ће бити подељене, док би Нишка епархија, упражњена после избора владике нишког за патријарха, и новооснована Крушевачка епархија, којом тренутно администрира владика шумадијски Јован, требало да добију нове епископе. О подели Архиепископије београдско-карловачке, којом управља патријарх, постоји и саборска одлука, а како сазнајемо она ће највероватније бити подељена на две епархије: вождовачко-винчанску и новобеоградско-земунску. Епархија рашко-призренска могла би бити подељена на два дела, с тим што би новоформирана рашка епархија обухватила север Космета, Рашку област и део Црне Горе, а као седиште незванично се помиње место Рашка.

У црквеним круговима наводно се разматра и да Епархија средњоевропска добије нове границе, односно да територије Немачке, Аустрије и Швајцарске чине посебне епархије, као и да се на територији САД и Латинске Америке оснују две нове епархије, а као могући нови архијереји на америчком континенту помињу се владика аустралијско-новозеландски Иринеј и викарни епископ хвостански Атанасије. Извесније је, међутим, да ће овогодишње заседање бити посвећено само арондацији на територији Србије.

Две теме најавио је у интервјуима медијима и сам поглавар СПЦ, патријарх Иринеј: расправљање о монаху Артемију, који је после рашчињења наставио да служи литургије, рукополаже и представља се као епископ рашко-призренски, као и разматрање питања доласка папе Бенедикта Шеснаестог у Србију. Саговорници „Политике” блиски црквеним круговима кажу да није немогуће да ће питање папине посете бити одложено за наредно заседање Сабора, као и да код већине епископа постоји отпор према овој посети, док добар део епископата сматра да би пре посете Србији, поглавар Римокатоличке цркве требало да посети логор Јасеновац. Озбиљну препреку представља и процес проглашења кардинала Алојзија Степинца за свеца. Што се тиче монаха Артемија, он би могао бити и искључен из црквене заједнице, будући да до сада није одговорио на позиве из врха СПЦ да се покаје и врати у окриље Цркве.

Сабор би требало да именује и нове чланове Светог архијерејског синода, уместо оних којима је истекао мандат. Незванично, митрополит црногорско-приморски Амфилохије неће више бити члан овог црквеног тела, највероватније да ће из „црквене владе” изаћи и владика далматински Фотије, док би на њихово место могли доћи епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и владика шумадијски Јован или епископ тимочки Јустин. Могућа тема могла би бити и пензионисање митрополита дабробосанског Николаја, који је, наводно, поднео захтев да буде умировљен, што је Митрополија дабробосанска демантовала.

Дневни ред Сабора званично ће бити утврђен тек када заседање највишег црквеног тела почне, односно када га архијереји изгласају. Пролећно заседање Сабора увек траје нешто дуже од јесењег, а обавезни део заседања је и подношење извештаја епархијских архијереја, као и извештај о радовима на Храму Светог Саве у Београду.

Јелена Чалија

-----------------------------------------------------------

Кандидати за владике нових епархија

Поделом досадашњих епархија отвара се велики број места за нове епископе, а незванично се разматра да за владике буду изабрани и игуман манастира Студеница Тихон и јерођакон Давид (Перовић). Најчешће се, међутим, у незваничним круговима истиче да би нове епархије на управљање требало да добију неки од викарних епископа. Тако се незванично помиње да би владика јегарски Порфирије могао бити кандидат за једну од „београдских” епархија, викарни епископ диоклијски Јован за нишку или крушевачку, владика Атанасије (Ракита) за рашку, викарни епископ моравички Антоније за крушевачку. Као могуће „београдске” владике у црквеним круговима наводе и владике захумско-херцеговачког Григорија и браничевског Игњатија, који се помиње и као могући кандидат за владику нишког. На трон крушевачке епархије могао би доћи и студенички игуман Тихон, док би јерођакон Давид (Перовић) могао бити именован за викарног епископа. Уколико би на трон неке од новоформираних епархија у Београду дошао епископ Григорије, на трону Епархије захумско-херцеговачке, незванично би га наследили игуман манастира Житомислић Данило или тврдошки игуман Сава.