Политичари „освајају” историју

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Црногорска дијаспора затражила је да Скупштина Црне Горе поништи одлуке Подгоричке скупштине из 1918. године, односно Велике народне скупштине. Председник Удружења Црногораца Аустралије Михаило Мандић предао је председнику парламента Ранку Кривокапићу Иницијативу дијаспоре за доношење декларације о поништењу одлука Подгоричке скупштине, „која је производ консултација и сарадње црногорских удружења широм света”.

Кривокапић је оценио да Иницијатива, „која долази од црногорских удружења широм света, има посебан значај и да ће се Скупштина Црне Горе „на примерен и одговоран начин одредити према том документу”.

Серија спорења око Подгоричке скупштине почела је након што је Кривокапић саопштио да је у Предлогу закона о династији Петровић-Његош, на његово инсистирање, унесен став којим се Подгоричка скупштина 1918. године дефинише као „акт насилне анексије”, од државе Србије. Ако парламент усвоји овај Предлог закона, чему се противи већина опозиционих парламентарних партија, поменута династија биће политички и морално рехабилитована.

Већ скоро две деценије Подгоричка скупштина се обележава пригодним академским скуповима у Црној Гори у организацији Српског народног већа које овај догађај црногорске историје сматра њеном светлом страницом због остварења историјске тежње за уједињењем са Србијом.

Актуелна власт је и пре и сада мислила другачије. Високи функционер владајуће Демократске партије социјалиста Миодраг Вуковић каже да ће се држава Црна Гора први пут децидирано одредити према Великој народној скупштини, када је „на превару остала без свога имена и државе”.

Портпарол ДПС-а Рајко Ковачевић саопштио је да је референдумом којим је Црна Гора обновила независност направљен раскид са свим претходним системима и да „нема потребе да се одлуке нелегитимне Подгоричке скупштине укидају јер би се тиме ти акти могли легитимисати”.

„Одлуке Подгоричке скупштине укинуте су 1943. године одлукама АВНОЈ-а када је Црној Гори враћена државност и када је почео да функционише нови уставно-правни систем”, појаснио је он.

Међутим, Вуковић сматра да оно што се десило 1918. године, а што је дуго третирано, не само политички, већ и научно као нешто легитимно, „треба назвати правим именом и прогласити насилном анексијом”.

„Велика народна скупштина је деловала нелегално, нелегитимно, противправно, и последице тог деловања треба елиминисати”, додао је Вуковић.

Историчар, академик Црногорске академије наука и уметности др Зоран Лакић оценио је да не верује да ће одлука црногорске власти „дуго трајати”, чак и ако буде усвојена.

„Мени и мојим колегама историчарима је одавно јасно зашто политика хоће да стави под своје науку, а посебно историјску. Не чини она то због прошлости већ због садашњости и, могуће, будућности”, каже Лакић. „Питам, ко је то окупирао Црну Гору 1918. године и када је престала та наводна окупација? Није ваљда 1941, када је сва Европа била окупирана од фашизма? Па ипак, не могу да проникнем у то зашто црногорској власти сметају научне оцене о Подгоричкој скупштини. У та давна времена пут ка Европи водио је преко уједињења. Све остало је било анахронизам.”

По његовим речима, ниједна светска историографија не тумачи Подгоричку скупштину на начин како се то припрема предлогом закона о династији Петровић.

„Када сам на једном историјском скупу био упитан зашто Црна Гора у Хагу, на питање ’узми или остави’, није узела независност, одговорио сам кратко да се Црна Гора вековима борила за ослобођење и уједињење. Моје колеге историчари су то сасвим разумели”, каже академик Лакић.

Новица Ђурић