Političari „osvajaju” istoriju

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Crnogorska dijaspora zatražila je da Skupština Crne Gore poništi odluke Podgoričke skupštine iz 1918. godine, odnosno Velike narodne skupštine. Predsednik Udruženja Crnogoraca Australije Mihailo Mandić predao je predsedniku parlamenta Ranku Krivokapiću Inicijativu dijaspore za donošenje deklaracije o poništenju odluka Podgoričke skupštine, „koja je proizvod konsultacija i saradnje crnogorskih udruženja širom sveta”.

Krivokapić je ocenio da Inicijativa, „koja dolazi od crnogorskih udruženja širom sveta, ima poseban značaj i da će se Skupština Crne Gore „na primeren i odgovoran način odrediti prema tom dokumentu”.

Serija sporenja oko Podgoričke skupštine počela je nakon što je Krivokapić saopštio da je u Predlogu zakona o dinastiji Petrović-Njegoš, na njegovo insistiranje, unesen stav kojim se Podgorička skupština 1918. godine definiše kao „akt nasilne aneksije”, od države Srbije. Ako parlament usvoji ovaj Predlog zakona, čemu se protivi većina opozicionih parlamentarnih partija, pomenuta dinastija biće politički i moralno rehabilitovana.

Već skoro dve decenije Podgorička skupština se obeležava prigodnim akademskim skupovima u Crnoj Gori u organizaciji Srpskog narodnog veća koje ovaj događaj crnogorske istorije smatra njenom svetlom stranicom zbog ostvarenja istorijske težnje za ujedinjenjem sa Srbijom.

Aktuelna vlast je i pre i sada mislila drugačije. Visoki funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković kaže da će se država Crna Gora prvi put decidirano odrediti prema Velikoj narodnoj skupštini, kada je „na prevaru ostala bez svoga imena i države”.

Portparol DPS-a Rajko Kovačević saopštio je da je referendumom kojim je Crna Gora obnovila nezavisnost napravljen raskid sa svim prethodnim sistemima i da „nema potrebe da se odluke nelegitimne Podgoričke skupštine ukidaju jer bi se time ti akti mogli legitimisati”.

„Odluke Podgoričke skupštine ukinute su 1943. godine odlukama AVNOJ-a kada je Crnoj Gori vraćena državnost i kada je počeo da funkcioniše novi ustavno-pravni sistem”, pojasnio je on.

Međutim, Vuković smatra da ono što se desilo 1918. godine, a što je dugo tretirano, ne samo politički, već i naučno kao nešto legitimno, „treba nazvati pravim imenom i proglasiti nasilnom aneksijom”.

„Velika narodna skupština je delovala nelegalno, nelegitimno, protivpravno, i posledice tog delovanja treba eliminisati”, dodao je Vuković.

Istoričar, akademik Crnogorske akademije nauka i umetnosti dr Zoran Lakić ocenio je da ne veruje da će odluka crnogorske vlasti „dugo trajati”, čak i ako bude usvojena.

„Meni i mojim kolegama istoričarima je odavno jasno zašto politika hoće da stavi pod svoje nauku, a posebno istorijsku. Ne čini ona to zbog prošlosti već zbog sadašnjosti i, moguće, budućnosti”, kaže Lakić. „Pitam, ko je to okupirao Crnu Goru 1918. godine i kada je prestala ta navodna okupacija? Nije valjda 1941, kada je sva Evropa bila okupirana od fašizma? Pa ipak, ne mogu da proniknem u to zašto crnogorskoj vlasti smetaju naučne ocene o Podgoričkoj skupštini. U ta davna vremena put ka Evropi vodio je preko ujedinjenja. Sve ostalo je bilo anahronizam.”

Po njegovim rečima, nijedna svetska istoriografija ne tumači Podgoričku skupštinu na način kako se to priprema predlogom zakona o dinastiji Petrović.

„Kada sam na jednom istorijskom skupu bio upitan zašto Crna Gora u Hagu, na pitanje ’uzmi ili ostavi’, nije uzela nezavisnost, odgovorio sam kratko da se Crna Gora vekovima borila za oslobođenje i ujedinjenje. Moje kolege istoričari su to sasvim razumeli”, kaže akademik Lakić.

Novica Đurić