Чувају небо од загађивача

МОКРА ГОРА – Кад је, ових дана, обелодањена одлука да, у складу са Законом о заштити животне средине, д.о.о. "Парк природе" на подручју Мокре Горе и Шаргана уводи плаћање накнаде за коришћење ових предела изузетних одлика и пролазак возила магистралом кроз овај крај, било је о томе свакојаких коментара и написа. Зарад разјашњења, а против извртања, о овој одлуци управо се огласио редитељ Емир Кустурица, становник Дрвенграда Мећавника у Мокрој Гори, коме је влада Србије, оснивајући у марту ове године "Парк природе" у мокрогорском крају, поверила челну улогу у том предузећу, надлежном за заштиту природе, живог света и спречавање дивље градње у овим лепим и туристички атрактивним пространствима.

По објашњењу Кустурице, овај уведени систем накнада, објављен у "Службеном гласнику", нису ни харачи, ни таксе, јер таксе наплаћује држава, а накнаде "Парк природе" или национални парк. Парк природе Мокра Гора је предео изузетних одлика и то је један мали постотак од онога што Европа тражи да се у Србији заштити, да би, практично, Европа сачувала своје небо и да би вегетација била у неком балансу са свим оним што се у нашој и другим срединама загађује, каже редитељ, додајући да се у Европи оваква наплата одавно практикује.– Она је значајна зато што је увођењем тржишне економије и рушењем Милошевићеве власти овде направљена проходност капитализму. А овај поредак има своје системе и један од тих система је тај. Међутим, негативни аспект тога је што је Европа избацила све своје смеће у виду аутомобила који не испуњавају никакве стандарде, и практично себе лишила онога што је нама утрпала у нарамак, а то је загађивање животне средине карбон диоксидом или угљен моноксидом који из аутомобила иде максимално. Они су себи регулисали право да "еуро 3" и "еуро 4" буду минимални стандарди за испуњење онога што тај "Кјото споразум" налаже, а ми ћемо овде покушати да од загађивања животне средине невеликом ценом враћамо тој локалној самоуправи материјална средства за инфраструктуру, од водовода до асфалтних друмова, електрификације и свега другог што би држава требало да ради, а не ради. Према томе, то је једна ствар која постоји од Аустрије, Швајцарске или било које државе у Европи која жели да сачува тај постотак који омогућује људима да дишу. Према томе, то је једна, рекао бих, нормална ствар – истиче Кустурица.

Пошто се овај крај налази у граничном појасу, наплатна рампа ће бити тамо где почиње Парк природе. Али, додаје редитељ, ту неће бити никакве рампе, то је само информативни центар. – Онај ко се упути из Турске у Босну, да нешто превезе камионом, и успут нам загади животну средину, за њега 100, 150 или 250 динара неће бити ништа. То је минимално колико би требало да учинимо да заштитимо тај постотак који Европа налаже.

Већ је познато да је локално становништво изузето од плаћања те накнаде. Једна мала институција, по речима Кустурице, као што је овде формирана, а има велики распон, том би заштитом животне средине и улагањима у инфраструктуру требало да унапреди социјални живот Мокрогораца.

Квалитету тог живљења ће, нема сумње, допринети и значајни инвестициони подухвати овог њиховог светски познатог комшије, који управо завршава модерно скијалиште у овом крају, други по величини скијашки центар у Србији. Швајцарци овде склапају ски-лифт дуг 1,1 километар, који покрива три стазе, па ће по Новој години то скијалиште бити отворено. Завршен је и осам километара дуг асфалтни пут до ски-центра, а завршава се и ватрогасни дом и управна зграда Парка природе.