Чудо од детета у кимону

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Два начела „Бушидо кодекса” – „Ја непријатеља немам, мој непријатељ је моја неспремност” и „Ја удова немам, моји удови су моја спремност” – звезде су водиље десетогодишљег бањалучког каратисте Ђорђа Николића. За пет година, колико тренира карате, он је, што је вероватно јединствен случај у свету, на домаћим и страним такмичењима освојио 74 медаље и 10 пехара.

Као осмогодишњак на Ђурђевданском карате купу у Прњавору освојио је у појединачној и екипној конкуренцији пет медаља – три златне и две сребрне – и проглашен је за најбољег такмичара. Међу Николићеве веће успехе спада и сребрена медаља освојена у борбама на Светском карате купу у Венецији и четврто место у катама на овом такмичењу.

Ђорђе Николић, кога од миља зову Ђоле, ученик је четвртог разреда Основне школе „Доситеј Обрадовић”. И с поносом каже да име све петице.

„Карате само почео да тренирам на наговор друга. Каријеру сам почео у Карате клубу 'Бушидо', из којег сам прешао у 'Енергију'. Клуб сам променио због тога што је „Енергија” члан Светске карате федерације, која је једина призната од Олимпијског комитета, тако да ће карате ускоро бити један од олимпијских спортова”, сећа се својих почетака бањалучко чудо од детета у кимону.

„Освојио сам толико медаља да не знам колико имам златних, колико сребрених, а колико бронзаних. Жеља ми је да останем у каратеу и да у конкуренцијама свих узраста постигнем врхунске резултате. Мој узор је вишеструки европски и светски првак у катама, италијански каратиста Лука Валдесе”, прича о својим плановима Ђорђе Николић.

О његовој преданости каратеу говори и податак да у клубу тренира са екипом и тренером Бранком Дерајићем, а кате додатно ради са мајстором другог дана Игором Умићевићем.

„Ђорђе је супер дечак, са сјајним карактером. Велики је таленат и што је још важније показује изузетно велику вољу да тренира и учи. Ако остане на овом курсу имаће велику спортску будућност и може постићи врхунске резултате”, рекао нам је о свом ученику Умићевић.

Он је истакао и следеће: „Он је, што је реткост у овом спорту, подједнако добар и у борбама и у катама. Иако има плави, ученички појас, Ђоле ради и мајсторске кате, па чак и оне које раде мајстори четвртог дана. У њему препознајем оно што је оснивач модерног каратеа Гичин Фунакоши рекао да је у овом спорту на првом месту дух, па онда техника. Ђорђе је идеалан спој духа и тела.”

Ђорђев отац Александар Николић каже да његов син да ужива пуну подршку породице. „Ја га довозим и одвозим са тренинга, а водим га и на такмичења. Моја супруга Миљана је учитељица и она води рачуна о њему као ученику – помаже му да савлада градиво. И на спортском пољу и у школи Ђорђе остварује одличне резултате и ми смо поносни на њега”, не крије задовољство Александар Николић.

Он сматра да се каратеу и успешним такмичарима, као што је његов син, у Републици Српској не поклања довољно пажње и сматра да је то један од ограничавајућих фактора у развоју овог спорта.

Боро Марић