Čudo od deteta u kimonu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Dva načela „Bušido kodeksa” – „Ja neprijatelja nemam, moj neprijatelj je moja nespremnost” i „Ja udova nemam, moji udovi su moja spremnost” – zvezde su vodilje desetogodišljeg banjalučkog karatiste Đorđa Nikolića. Za pet godina, koliko trenira karate, on je, što je verovatno jedinstven slučaj u svetu, na domaćim i stranim takmičenjima osvojio 74 medalje i 10 pehara.

Kao osmogodišnjak na Đurđevdanskom karate kupu u Prnjavoru osvojio je u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji pet medalja – tri zlatne i dve srebrne – i proglašen je za najboljeg takmičara. Među Nikolićeve veće uspehe spada i srebrena medalja osvojena u borbama na Svetskom karate kupu u Veneciji i četvrto mesto u katama na ovom takmičenju.

Đorđe Nikolić, koga od milja zovu Đole, učenik je četvrtog razreda Osnovne škole „Dositej Obradović”. I s ponosom kaže da ime sve petice.

„Karate samo počeo da treniram na nagovor druga. Karijeru sam počeo u Karate klubu 'Bušido', iz kojeg sam prešao u 'Energiju'. Klub sam promenio zbog toga što je „Energija” član Svetske karate federacije, koja je jedina priznata od Olimpijskog komiteta, tako da će karate uskoro biti jedan od olimpijskih sportova”, seća se svojih početaka banjalučko čudo od deteta u kimonu.

„Osvojio sam toliko medalja da ne znam koliko imam zlatnih, koliko srebrenih, a koliko bronzanih. Želja mi je da ostanem u karateu i da u konkurencijama svih uzrasta postignem vrhunske rezultate. Moj uzor je višestruki evropski i svetski prvak u katama, italijanski karatista Luka Valdese”, priča o svojim planovima Đorđe Nikolić.

O njegovoj predanosti karateu govori i podatak da u klubu trenira sa ekipom i trenerom Brankom Derajićem, a kate dodatno radi sa majstorom drugog dana Igorom Umićevićem.

„Đorđe je super dečak, sa sjajnim karakterom. Veliki je talenat i što je još važnije pokazuje izuzetno veliku volju da trenira i uči. Ako ostane na ovom kursu imaće veliku sportsku budućnost i može postići vrhunske rezultate”, rekao nam je o svom učeniku Umićević.

On je istakao i sledeće: „On je, što je retkost u ovom sportu, podjednako dobar i u borbama i u katama. Iako ima plavi, učenički pojas, Đole radi i majstorske kate, pa čak i one koje rade majstori četvrtog dana. U njemu prepoznajem ono što je osnivač modernog karatea Gičin Funakoši rekao da je u ovom sportu na prvom mestu duh, pa onda tehnika. Đorđe je idealan spoj duha i tela.”

Đorđev otac Aleksandar Nikolić kaže da njegov sin da uživa punu podršku porodice. „Ja ga dovozim i odvozim sa treninga, a vodim ga i na takmičenja. Moja supruga Miljana je učiteljica i ona vodi računa o njemu kao učeniku – pomaže mu da savlada gradivo. I na sportskom polju i u školi Đorđe ostvaruje odlične rezultate i mi smo ponosni na njega”, ne krije zadovoljstvo Aleksandar Nikolić.

On smatra da se karateu i uspešnim takmičarima, kao što je njegov sin, u Republici Srpskoj ne poklanja dovoljno pažnje i smatra da je to jedan od ograničavajućih faktora u razvoju ovog sporta.

Boro Marić