Војска у три позива

Мада се код нас често воде расправе о томе како се број припадника Војске претерано смањује, стратези будуће професионализације истичу да ниједна држава није толико моћна да држи пун састав у приправности. Осим Националне гарде САД и примера савремених европских држава, веома су поучна искуства некадашње Србије о првом, другом и трећем позиву. – Нормално је да и данас развијене земље Запада које држе до финансија и економије реализују рационализацију у тој области. Ми планирамо да сва та добра решења применимо и код нас, а закон о одбрани и војсци треба да буде подршка овим планским или организационим решењима – каже пуковник Митар Ковач, начелник Управе за стратегијско планирање у Министарству одбране. 

Шта је до сада урађено на плану реформи мање-више је познато, остали су ипак кључни потези у професионализацији, али застој постоји због недостатка законске регулативе. Отуда стални позиви државним органима да се хитно позабаве војним реформама. А то конкретно значи доношење закона о одбрани и војсци и усвајање стратегијског прегледа одбране.

– Људи су склони да, кад чују професионална војска, мисле да према њој више немају никаквих обавеза. На експертском нивоу се размишља о категоријама професионалне војске 2010. године и добровољном служењу војног рока. То значи да би законом требало прецизирати права и обавезе војника који добровољно служе војни рок, као и појам активне и пасивне резерве. Скоро да се то своди на она три позива у некадашњој Српској војсци. Први позив чине Снаге за реаговање састављене од професионалаца, други Главне одбрамбене снаге састављене од професионалаца и активне резерве, док су Снаге ојачања у ствари пасивна резерва, као допуна до ратне војске – каже Ковач.

Искуства других држава говоре да млади морају бити стимулисани да добровољно служе војни рок и касније евентуално постану професионалци или у саставу активне резерве. У неким земљама принадлежности се односе на паушална примања на месечном нивоу за све који су у активној резерви, али то значи да се сви у том статусу уговором обавезују да се на позив јаве у јединицу.

Према Стратегијском прегледу одбране до краја 2007. године Војска ће бројати 27.000 припадника са још пет хиљада у оквиру Министарства одбране, а 2010. године Војска ће имати 21.000 припадника уз четири хиљаде у министарству одбране.

У протеклој години организациони план промена у доброј мери је остварен. Реализоване су организационе промене у Министарству одбране и у његовим потчињеним саставима с тежиштем на Војсци Србије.

У Војсци су формиране прва бригада копнене војске, специјална бригада, гардијска бригада, бригада везе... Промене су изведене и у ваздухопловству и у логистици.

Нови нацрти закона о одбрани и војсци и подзаконска акта која проистичу из њих треба да дају одговоре на многа питања и буду основа за поједине организационе промене у систему и законски ослонац за системска решења.

Најважније организационе промене које следе јесу напуштање корпусне организације и прелазак на Копнену војску и Ваздухопловство и првотивваздухопловну одбрану, Генералштаб се устројава по стандардима Нато-а, а предвиђено је и формирање Здружене оперативне команде која би се бавила извршним командовањем док би се команде видова тежишно бавили обуком и припремом јединица

– Обука ће убудуће бити изузетно битна, јер се Војска Србије суочава с новим мисијама и задацима. Мењају се доктрине, борбена правила и упутства, као и сам садржај обуке у пракси – каже Митар Ковач.

Због тога је, каже наш саговорник, предвиђено оснивање команде за обуку која ће бити као команда оперативног нивоа у рангу са командама видова. Она ће се бавити целокупним процесом основне и специјалистичке обуке.