Vojska u tri poziva

Mada se kod nas često vode rasprave o tome kako se broj pripadnika Vojske preterano smanjuje, stratezi buduće profesionalizacije ističu da nijedna država nije toliko moćna da drži pun sastav u pripravnosti. Osim Nacionalne garde SAD i primera savremenih evropskih država, veoma su poučna iskustva nekadašnje Srbije o prvom, drugom i trećem pozivu. – Normalno je da i danas razvijene zemlje Zapada koje drže do finansija i ekonomije realizuju racionalizaciju u toj oblasti. Mi planiramo da sva ta dobra rešenja primenimo i kod nas, a zakon o odbrani i vojsci treba da bude podrška ovim planskim ili organizacionim rešenjima – kaže pukovnik Mitar Kovač, načelnik Uprave za strategijsko planiranje u Ministarstvu odbrane. 

Šta je do sada urađeno na planu reformi manje-više je poznato, ostali su ipak ključni potezi u profesionalizaciji, ali zastoj postoji zbog nedostatka zakonske regulative. Otuda stalni pozivi državnim organima da se hitno pozabave vojnim reformama. A to konkretno znači donošenje zakona o odbrani i vojsci i usvajanje strategijskog pregleda odbrane.

– Ljudi su skloni da, kad čuju profesionalna vojska, misle da prema njoj više nemaju nikakvih obaveza. Na ekspertskom nivou se razmišlja o kategorijama profesionalne vojske 2010. godine i dobrovoljnom služenju vojnog roka. To znači da bi zakonom trebalo precizirati prava i obaveze vojnika koji dobrovoljno služe vojni rok, kao i pojam aktivne i pasivne rezerve. Skoro da se to svodi na ona tri poziva u nekadašnjoj Srpskoj vojsci. Prvi poziv čine Snage za reagovanje sastavljene od profesionalaca, drugi Glavne odbrambene snage sastavljene od profesionalaca i aktivne rezerve, dok su Snage ojačanja u stvari pasivna rezerva, kao dopuna do ratne vojske – kaže Kovač.

Iskustva drugih država govore da mladi moraju biti stimulisani da dobrovoljno služe vojni rok i kasnije eventualno postanu profesionalci ili u sastavu aktivne rezerve. U nekim zemljama prinadležnosti se odnose na paušalna primanja na mesečnom nivou za sve koji su u aktivnoj rezervi, ali to znači da se svi u tom statusu ugovorom obavezuju da se na poziv jave u jedinicu.

Prema Strategijskom pregledu odbrane do kraja 2007. godine Vojska će brojati 27.000 pripadnika sa još pet hiljada u okviru Ministarstva odbrane, a 2010. godine Vojska će imati 21.000 pripadnika uz četiri hiljade u ministarstvu odbrane.

U protekloj godini organizacioni plan promena u dobroj meri je ostvaren. Realizovane su organizacione promene u Ministarstvu odbrane i u njegovim potčinjenim sastavima s težištem na Vojsci Srbije.

U Vojsci su formirane prva brigada kopnene vojske, specijalna brigada, gardijska brigada, brigada veze... Promene su izvedene i u vazduhoplovstvu i u logistici.

Novi nacrti zakona o odbrani i vojsci i podzakonska akta koja proističu iz njih treba da daju odgovore na mnoga pitanja i budu osnova za pojedine organizacione promene u sistemu i zakonski oslonac za sistemska rešenja.

Najvažnije organizacione promene koje slede jesu napuštanje korpusne organizacije i prelazak na Kopnenu vojsku i Vazduhoplovstvo i prvotivvazduhoplovnu odbranu, Generalštab se ustrojava po standardima Nato-a, a predviđeno je i formiranje Združene operativne komande koja bi se bavila izvršnim komandovanjem dok bi se komande vidova težišno bavili obukom i pripremom jedinica

– Obuka će ubuduće biti izuzetno bitna, jer se Vojska Srbije suočava s novim misijama i zadacima. Menjaju se doktrine, borbena pravila i uputstva, kao i sam sadržaj obuke u praksi – kaže Mitar Kovač.

Zbog toga je, kaže naš sagovornik, predviđeno osnivanje komande za obuku koja će biti kao komanda operativnog nivoa u rangu sa komandama vidova. Ona će se baviti celokupnim procesom osnovne i specijalističke obuke.